Izvor: Blic, 23.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Institut za medicinu rada pred zatvaranjem
Institut za medicinu rada pred zatvaranjem
Ministarstvo zdravlja zainteresovalo se, posle pisanja 'Blica' o nepodnošljivim uslovima boravka pacijenata na Institutu za medicinu rada, za stanje u toj instituciji. Sanitarni inspektori tog ministarstva dali su Institutu rok od šest meseci da poprave toalete, okreče radne i pomoćne prostorije i ofarbaju građevinsku stolariju. Ukoliko se to ne dogodi, Institut za medicinu rada 'Dr Dragomir Karajović', jedina priznata ustanova za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << procenu profesionalne sposobnosti u zemlji, biće zatvoren.
Dok pacijenti u nezamislivim uslovima čekaju da im kažu da li su za penziju ili da li mogu da produže bolovanje, lekari se žale da im sve fali - oprema, kadrovi, adekvatne prostorije. Ali, po svemu sudeći, ništa od toga neće dobiti jer - nisu prioritet.
- Ne mogu da naručim ni tabak papira za Institut, a kamoli opremu. Za Klinički centar Srbije postoji samo jedan žiro-račun. A prioriteti su Urgentni, Ginekologija... Mi tu ne spadamo jer imamo tek 10 odsto teških bolesnika i samo smo jedan od 20 instituta u okviru Kliničkog centra Srbije - priča za 'Blic' dr Milan Pavlović, direktor Instituta.
Sanitarni inspektor utvrdio je da su toaleti za pacijente zaključani zbog rušenja plafona na prvom spratu, da su zidovi krečeni poslednji put pre 15 godina.
Ipak, kako kažu, pacijenti zbog toga nisu zapostavljeni. Na preglede se ne čeka duže nego u ostalim zdravstvenim ustanovama.
- Prosečno u Srbiji pacijenti u bolnici provedu 11 dana. I naš pacijent Živorad Pavlović, koji se žalio da predugo čeka preglede, ceo posao je kod nas završio za sedam dana, kao što mu je bilo i obećano - kaže Pavlović i dodaje da bolnički dan staje tek nešto više od 800 dinara.
Pavlović kaže da se ne može osporiti da su prostorije Instituta zapuštene, sa neudobnim bolničkim krevetima i uslovima koji onemogućavaju minimum privatnosti. Kako smo se i sami uverili, jastučnice su pune fleka, ljudi jedu u hodniku jer nema trpezarije.
- Radimo sve što je moguće u ovim okolnostima. Nedostaju nam kadrovi, oprema, ali najviše su nam potrebne donacije. Imamo neki projekat sa ministarstvom, ali kažu da ne mogu da nam osiguraju da ćemo dobiti opremu - kaže Pavlović.
Od 2001. godine utrošili su oko 70.000 evra u popravku vodovodnih cevi, električnih instalacija i radijatora. Međutim, veći deo krova još nije promenjen, fasade i nema, zavese su u fronclama, aparati često ne rade.
- U celom Kliničkom centru postoji taj problem infrastrukture. Inženjeri su snimili mesto gde je pao plafon, ali nema sredstava za popravku. Tako može da se desi i da se renoviranje odlaže jer se to što nema sredstava smatra objektivnim razlogom. Preostaje nam samo da neko da donaciju u opremi, ili slično - kaže Pavlović.
Direktor kaže da je Institut jedna od dve zdravstvene ustanove u Srbiji koje imaju status saradnika sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.
Kao što lekari često prečuju šta im pacijent priča, niko ne shvata priču sa ovog Instituta. Dok sležu ramenima na pitanje šta će učiniti ako za šest meseci ne bude većih popravki na zgradi, vodeći ljudi ove institucije kažu da razumeju pacijente. Njima lekari u Srbiji kažu: 'Idite kod njih, oni su glavni'. Oni dođu, a tu ih sačekaju ljudi koji nemaju čime da rade.
- Nedostaju nam neurolog i psihijatar, ali uskoro ćemo dobiti neurologa. Više od 10 godina nemamo sredstva za krečenje - kaže Pavlović i tvrdi da je sve 'snimljeno' ali da nema para. A kada pare i stignu, one odu prioritetima. Možda će, kad im padne krov na glavu, postati prioritet. Ako ih pre toga ne zatvore. N. M. Jovanović
