Izvor: Danas, 12.Dec.2014, 21:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Institucije bez zaštite od upada hakera

Beograd - Državne institucije nemaju nikakvu zaštitu od upada hakera. Čuvanje ličnih podataka je u rukama nestručnih ljudi, tako da nedavni upad petorice hakera i krađa ličnih podataka građana Srbije uopšte ne iznenađuje, saglasni su sagovornici Danasa.

Iako su hakeri naveli da su podatke preuzeli iz državnih institucija, nadležni organi tvrde da postoji mogućnost da su podaci uzeti hakovanjem političkih stranaka, što je još veći skandal, jer one nemaju pravo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prikupljaju i čuvaju takve informacije.

Grupa hakera prekjuče je na adrese beogradskih medija poslala spiskove sa matičnim brojevima građana Beograda, Novog Sada i Jagodine, adresama, radnim mestima, brojevima fiksnih i mobilnih telefona. „Držimo celu Srbiju u šaci. Imamo gotovo sve podatke o srpskim stanovnicima počevši od JMBG-a, pa do toga šta rade, gde žive, brojeve telefona“, naveli su hakeri, uz pojašnjenje da su to učinili kako bi državnim institucijama skrenuli pažnju kako je lako upasti u njihove baze podataka.

MUP Srbije, koji ima sve lične podatke građana naše zemlje, saopštio je da oni nisu ukradeni iz njihove baze. U Odeljenju za visokotehnološki kriminal precizirali su da podaci ne potiču iz baza državnih organa, već iz drugih izvora, između ostalog, iz sistema političkih partija.

– Država nije isto što i politička partija, makar ona bila na vlasti. Ako policija zna iz koje stranke su uzeti podaci, zašto to i ne saopšti. Pod hitno treba da se utvrdi odgovornost državnih organa, jer je krađa ličnih podataka pre svega njen propust – kaže za Danas profesor prava Zoran Ivošević. On dodaje da građani imaju razloga za zabrinutost, jer pojava krađe podataka, uz ovakvu zaštitu, tek uzima maha, a posledice mogu biti nesagledive.

Istog mišljenja je profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti, Darko Trifunović.

– Ovo je poraz države. MUP Srbije ima lične podatke svih nas, a softvere za njihovo skladištenje radile su privatne kompanije, među kojima su i neke iz inostranstva. Ko god da je radio softver, može da uđe u bazu podataka i preuzme informacije koje ga interesuju – naglašava Trifunović. Naš sagovornik dodaje da državne institucije nemaju stručne ljude, matematički i informatički obrazovane, već angažuju amatere za čuvanje podataka koji mogu biti zloupotrebljeni.

– Kompanija Telenor je dobar primer, jer je angažovala stručnjake za ovakve poslove. Ozbiljniji hakeri će vam na pitanje kako možete oboriti Telenorov sajt odgovoriti – nikako, a na isto pitanje u vezi MUP-a Srbije, reći će vam – dovoljno nam je sat vremena – ističe Trifunović. On naglašava da je krajnje vreme da se država ozbiljnije pozabavi sajber kriminalom.

Hakerska organizacija Anonimusi Srbije negirala je za naš list da iza krađe podataka stoji neko iz njihovih redova.

– Naša politika nije ugrožavanje privatnosti građana. U ovom slučaju se jasno vidi nestručnost i neozbiljnost državnih institucija, kao i nemar prema ličnim podacima građana, koji su loše zaštićeni. Rodoljub Šabić je ukazivao na tu opasnost, ali ga niko nije ozbiljno shvatio – kažu Anonimusi. Prema njihovim rečima, na čuvanju ličnih podataka rade nedovoljno stručni ljudi angažovani po stranačkim i porodičnim linijama.

MUP i RFZO imaju najveću bazu podataka

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić godinama je upozoravao da se lični podaci ne čuvaju adekvatno, a da ih građani Srbije olako daju i tamo gde nije potrebno, nesvesni o opasnostima koje nosi krađa identiteta. Pored MUP-a, najveću bazu ličnih podataka ima Republički fond za zdravstveno osiguranje, zatim PIO fond i banke. „Ličnim podacima mogu da pristupaju neovlašćena lica jer se čuvaju na nebezbedan način“, upozoravao je Šabić.

Nastavak na Danas...