Izvor: B92, 17.Apr.2017, 21:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Idemo po vodu? Polako, kume, idemo mi na streljanje"
Beograd -- Nišlija Vladimir Jovanović (92) jedan je od trojice živih logoraša u Srbiji koji su prošli golgotu nacističkih logora.
Uz sećanje na te dane, poručuje – žrtve ne smeju biti zaboravljene.
Svaki dolazak u logor-muzej "12. februar" Vladimiru Jovanoviću budi sećanja. I nakon više od sedam decenija, neke slike su neizbrisive.
"Moj rođeni kum je bio odvojen u grupi za streljanje. Bila je neka voda i svi smo išli napolje da je uzimamo, i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << on kaže, 'polako – kume, mi idemo na streljanje, da znaš'. To mi je ostalo u sećanju najteže, rođeni kum koji me je krstio", kaže Jovanović.
U niški logor doveden je kao 19-godišnjak, gde je proveo dvadesetak dana, zatim je prebačen na Banjicu, a onda u zloglasni Mauthauzen.
Još pamti gomile leševa ispred baraka, gasne komore. Kaže, radilo se 16 sati dnevno, logoraši su prenosili kamen trčeći uz strme stepenice, izmučeni, gladni i žedni.
"Jeli smo ono što se kuva za svinje, otpad od povrća, kao ljuske od krompira. Jednog dana su nas skinuli gole, jednu veću grupu, ciča zima, 40 ispod nule, dok smo otišli stotinak metara do prijemne ambulante, trojica smo ostali tog dana. Da mi je neko pričao da čovek to može izdržati, ja bih mu rekao - nije istina", navodi Jovanović.
Nastavnica istorije u penziji Slavica Milovanović kaže da je kroz Mathauzen prošlo oko 12.900 Jugoslovena, da je od toga oko 8.000 Srba tamo stradalo, kao i da su tamo i sahranjeni.
Nakon skoro osam meseci u Mauthauzenu, Vladimir je dočekao slobodu 5. maja 1945. Kada se u rodno Kravlje kod Niša vratio nakon tri meseca lečenja, najmiliji nisu mogli da ga prepoznaju.
Kaže, strahote nije zaboravio, ali je oprostio.
"Praštam i u životu i gledam da ono što ne valja, koliko mogu, odstranim", navodi Jovanović.
Dodaje, uz zdravlje, sloboda je najveće bogatstvo, a za njega najveća sreća porodica - dvoje dece, četvoro unučadi i devetoro praunučadi.
I njih je, kaže, naučio da praštaju, ali da istoriju ne smeju da zaborave. To prenosi i đacima, kojima, iako je u desetoj deceniji, rado drži časove o strahotama nacizma.
