Izvor: Blic, 17.Nov.2009, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IT podstiče efikasniji i stalan privredni rast
Do 2020. godine, učešće pružanja usluga i korišćenja interneta u ukupnom BDP-u Srbije moglo bi da dostigne 5,2 odsto, da kreira 94.000 novih radnih mesta i poveća javne prihode za 54 milijarde dinara, neki su od glavnih zaključaka nove studije koju je za Telenor grupu sproveo Boston Consulting Group (BCG). U ovoj studiji se analizira društveni i ekonomski uticaj interneta u privredama u razvoju i zemlje u tranziciji.
Ako se obezbede odgovarajući uslovi, 81 odsto domaćinstava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i 95 odsto privrednih subjekata u Srbiji moglo bi da ima najmanje jednu pretplatu na internet u roku od deset godina. Studija sadrži i nepovoljne scenarije za slučaj da se ne smanje nameti na telekomunikacionu industriju u Srbiji i ne povuče vladin porez od 10 odsto na upotrebu mobilnih telefona, što bi smanjilo obim ulaganja u infrastrukturu. Posledice će biti sporiji razvoj i slabiji kvalitet usluga interneta u Srbiji. Ovaj izveštaj zasnovan je na razgovorima sa stručnjacima, studijama slučaja, internim podacima Telenora u Srbiji, i pokazateljima iz spoljnih izvora.
„Studija jasno pokazuje da Srbija može mnogo toga da dobije od interneta, na društvenom i na privrednom planu", izjavio je Ćel-Morten Jonsen, generalni direktor Telenora u Srbiji. „U poslednjih nekoliko godina internet se naglo proširio u Srbiji, ali ovi rezultati pokazuju da potencijal interneta još nije iskorišćen u najvećoj mogućoj meri. Nadamo se da će ovi podaci pomoći da se ukaže na koje sve načine internet može da unapredi društvene i ekonomske uslove u jednoj zemlji", dodao je Jonsen.
Ako se pravilno iskoristi, internet može da postane moćno sredstvo za rešavanje važnih društvenih pitanja u Srbiji, kao što su nezaposlenost i razlike u stepenu razvoja grada i sela. Sve nove poslovne aktivnosti zajedno dovešće do otvaranja 94.000 novih radnih mesta, što drugim rečima znači da bi se zaposlio svaki peti od 500.000 nezaposlenih koliko ih danas ima u Srbiji. U studiji se navodi da će sva ova radna mesta nastati kao rezultat veće gustine interneta, bez potrebe za bilo kakvim podsticajem od strane vlade, niti izdacima za podršku njihovom razvoju.
Internet bi takođe mogao da pomogne u rešavanju još jednog važnog pitanja sa kojim se Srbija danas suočava, a to je zabrinutost u vezi sa ambicijama mladih ljudi. Time što obezbeđuje informacije o profesionalnim mogućnostima, kao i o mogućnostima za zabavu, internet ima potencijal da podstiče mlade ljude i da im omogući pozitivan pogled na svet.
Rast kao rezultat bežičnog pristupa
Gustina interneta u Srbiji bila je u porastu u proteklom periodu zbog velike konkurencije među provajderima. Međutim, ograničenja u infrastrukturi fiksne telefonije predstavljaju pretnju za dalji rast interneta. Prema rečima Knuta Hanesa, partnera u kancelariji BCG-a u Oslu, koji je zadužen za ovu analizu: „Zbog ograničenja u fiksnoj telefoniji, sledeći talas rasta interneta u Srbiji zasnivaće se najverovatnije na tehnologijama za bežični pristup".
Prihod u trećem kvartalu godine
U trećem kvartalu 2009. godine, kompanija Telenor ostvarila je prihod od 8,11 milijardi dinara, što je za 1,9 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
„Glavni uzrok za smanjenje prihoda treba tražiti u činjenici da se poslovanje odvija u uslovima višemesečne ekonomske krize, koja je direktno pogodila naše korisnike u Srbiji i odrazila se na njihovu kupovnu moć. Takođe, vladin porez na upotrebu mobilnog telefona, uveden maja ove godine, dodatno je opteretio i korisnike i telekomunikacionu industriju. Projekcija budućeg rasta kompanije neizvesna je dok god je ovaj porez na snazi", kaže Gabor Kočiš, izvršni finansijski direktor Telenora.
