Izvor: RTS, 14.Feb.2013, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I velika ljubav i porodični posao
Za vreme tranzicije u Kraljevu i okolini bez posla je ostalo blizu deset hiljada radnika, a među njima i bračni par Joković iz sela Musina Reka. Započeli su privatni posao, spojili ljubav i dobru zaradu, pa sada od proizvodnje cveća školuju decu i pristojno žive.
Kada su ostali bez posla bračni par Olivera i Goran Joković iz kraljevačkog sela Musina reka krenuli su s proizvodnjom cveća od čega danas pristojno žive i školuju decu.
Njihovo zadovoljstvo je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << utoliko veće što su u novom poslu spojili dobru zaradu i veliku ljubav prema cveću.
Predlog o izboru novog porodičnog zanimanja imala je Olivera Joković u čemu su je podržali suprug Goran, ali i sinovi Nenad i Nikola.
"Bio je to, kako se vremenom pokazalo, odličan potez. Cveće je oduvek bila moja velika ljubav, sada i izvor prihoda od kojih živimo ja i moja porodica. Naravno, ništa nije bilo lako. Počeli smo sa tri skromna plastenika, za čije nam je podizanje novac poklonio moj otac, a kasnije smo podigli još dva i danas ih imamo sedam, od kojih je poslednji izgrađen na najsavremeniji način", kaže Olivera.
Danas plastenici ove vredne i složne porodice ni u čemu ne zaostaju za onima koje su Goran i Olivera imali priliku da vide u Sloveniji, Italiji i nekim drugim evropskim zemljama. Za to su, osim velikog rada, bila potrebna značajna finansijska sredstva.
"U poslednji plastenik uložili smo 25.000 evra, od čega 16.000 sopstvenih sredstava, a celu ušteđevinu i devet hiljada kredita na koji smo platili četiri i po hiljade evra kamate. Da je povoljnijih kredita i subvencija i pomoći lokalne samouprave u asfaltiranju par kilometara puta od glavnog asfltnog puta do nas, brže bi našli stranog partnera za zajednicko ulaganje od stotinak hiljada evra. Interesovanja ima. Kad bi to rešili proširili bi proizvodnju i tu bi bilo posla i za dvojicu sinova i desetak radnika iz sela," kaže Goran.
Sinovi Nikola i Nenad rado bi nastavili porodičnu tradiciju. Iako nemaju ni po dvadeset godina, uz roditelje, ušli su gotovo u sve tajne proizvodnje cveća. Oni pomažu u proizvodnji i prodaji, i što je najvažnije zavoleli su ovaj vrlo zahtevan, ali i lep posao.
Nikola je učenik završnog razreda Elektrotehničke škole u Kraljevu, a Nenad je završio Ugostiteljsku školu u Vrnjačkoj Banji ali su, kako bratski kažu, spremni da i njima proizvodnja cveća bude životni poziv.
Na kraljevačkoj pijaci, ali i onim širom Srbije za dvadesetak dana iz plastenika Jokovića naći će se muškatle, petunije, surfinije, begonije, lepi Jovo, kadife, salvije i mnoge druge vrste baštenskog i saksijskog cveća koje, iz godine u godinu, nalaze sve više kupaca i izvan naših granica.
