Izvor: Politika, 13.Jul.2014, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I harizma je važna za političare
Kako ministar ili političar postaje poznat? Da li postaje poznat ako nešto uradi dobro ili čak loše, ili ako je prisutan u medijima? Ili je potrebno i da radi i da se slika? Da li je neophodno da bude poznat ili je važnije da dobro radi?
Nedavna anketa pokazala je da građani ne prepoznaju neke od ministara, a ako ih i prepoznaju, ne znaju u kojem ministarstvu rade.
Prepoznavanje političara je važno na izborima. Tada stranke rade istraživanja koja su važna za sastavljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbornih lista. Prednost u vrhu liste daje se popularnima i prepoznatljivima.
Nebojša Krstić, marketinški ekspert, kaže da bi pravo pitanje glasilo – kako bilo ko postaje poznat?
„Da li zato što uradi nešto dobro ili zato što je stalno u medijima, a nije nikada uradio ništa. Ovo pitanje je postalo naročito aktuelno s procvatom rijalitija, koji su počeli s masovnom proizvodnjom poznatih koji ne poseduju bilo kakav supstrat svoje medijske eksponiranosti. Politika je svojstveni rijaliti. E sad, ni sama medijska eksponiranost, sama po sebi, ne garantuje poznatost. Neki ljudi imaju harizmu, šarm, upadljivost, sposobnost da budu zapamćeni, neki ne. S druge strane, nastup, komunikacija s javnošću, prezentacija sebe i svojih ideja, sve ono što je važno za političara, odnosno ministra, nešto je što se uči i što ne sme biti prepušteno slučaju i sticaju okolnosti. I ne samo to, već funkcioneri imaju obavezu da svoj medijski nastup usklade s potrebama i očekivanjima javnosti koja ima puno pravo da bude u potpunosti informisana o aktivnostima vlasti za koju glasa i koju treba da kontroliše.”
Ali u praksi ima najrazličitijih slučajeva, kaže Krstić.
„Postoje ministri koji su vrlo poznati, a za koje se ne zna šta su uradili. Postoje poznati za koje i ne znamo na kojoj su trenutno funkciji, kao što ima i mnoštvo nepoznatih ljudi na važnim mestima. Dakle, poznatost i kvalitet rada mogu, ali ne moraju da imaju uzročno-posledične veze. A s obzirom na to da aktuelna vlast još nije proslavila ni prvih sto dana rada, možda bi bilo previše strogo tražiti da i oni koji su sada prvi put ušli u Vladu za tako kratko vreme postanu i svima znani.”
Đorđe Vuković iz Cesida kaže da je zlatno pravilo da su ministri poznati pre nego što dođu na tu funkciju.
„Ako nisu poznati, a došli su sa stranačkih pozicija, lansiraju ih mediji. Političari postaju poznati i ako su uradili nešto negativno, ako su imali neku aferu, ali prepoznatljivi su i po nekim projektima. Tako preuzimaju medijsku štafetu.”
Vuković kaže da su istraživanja prepoznatljivosti političara pokazala da je dobar deo ministara bio na niskom nivou prepoznatljivosti.
„Svakako da su svima prepoznatljivi Aleksandar Vučić, Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović, ali toliku prepoznatljivost nemaju Igor Mirović, Bratislav Gašić ili Jadranka Joksimović. Afera oko doktorata donela je još veću prepoznatljivost Stefanoviću, verovatno i Siniši Malom. Na primer, dobar deo zna ko je Velimir Ilić ali teško da bi znali da je on ministar bez portfelja. Morate biti prisutni jedno vreme da biste bili prepoznatljivi.”
Vladimir Pejić, direktor Faktora plus, kaže da postoje i subjektivni razlozi za popularnost političara, kao što je harizma, koja je neophodna, ali i da je potrebno raditi na ličnom pi-aru i ministra i ministarstva.
„Ministri se često nalaze u senci lidera stranke ili premijera, koji je dominantna figura, često se menjaju ili menjaju resore, ili su zapostavljeni i zato ih ljudi ne prepoznaju. Ali, nije opasno kada nisu prepoznatljivi i eksponirani. Međutim, može se dogoditi da su onda nisko ocenjeni od građana, što bi ih posle možda koštalo funkcije. Zato bi morali da budu na usluzi novinarima, ali oni često to smatraju nepotrebnim ili imaju neku vrstu straha od pojavljivanja.”
Pejić objašnjava da je njegova firma radila istraživanja prepoznatljivosti i odnosa građana prema političarima na lokalnom nivou i da se dešavalo da ima sjajnih ljudi ali da 85 odsto ispitanika ne zna za njih, zbog čega ih stranka ne bi izbacila u prvi plan.
„U prethodnim vladama oni koji su bili neprepoznatljivi za građane, bili su i vrlo nisko ocenjeni.” On kaže da je političar – zvezda – proizvod. „Moguće je da političar dođe u centar pažnje i lošom izjavom, i da ponekad bude važno samo da je poznat a da nije bitno po čemu, jer su negativni događaji atraktivniji od pozitivnih, što je nedostatak kriterijuma. U stvari, važno je šta funkcioner govori i da bude prisutan u medijima.”
Ivana Anojčić
objavljeno: 13/07/2014
