Izvor: Politika, 03.Jul.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje na snazi naredba našeg suda
Odluka Interpola nema uporište u međunarodnom pravu, a Haški tribunal je rekao da nema smetnji raspisivanju poternica, kaže Snežana Malović
Snežana Malović, ministar pravde Srbije, ocenjuje da argumenti koje je naveo Interpol ne proističu iz pravila međunarodnog prava kao ni iz pravila koja primenjuje organizacija Interpola.
– Reagovaćemo tako što će narednih dana Ministarstvo pravde i MUP, preko kancelarije Interpola, uputiti dopis Generalnom sekretarijatu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Interpola u kome ćemo navesti naše argumente, zasnovane na međunarodnim konvencijama, da ovakav potez Interpola nema uporište u međunarodnom pravu. Pozvaćemo se i na činjenicu koju je i sam Interpol konstatovao, a to je da je Međunarodni krivični tribunal u Hagu rekao da nema smetnji raspisivanju ovih poternica.
– I dalje je na snazi naredba našeg suda za raspisivanje poternice. Važe i svi drugi akti suda i predmet je za nas i dalje aktivan – izjavila je „Politici” Snežana Malović.
Ona podseća da je Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo istragu na osnovu postupka koji je Vojni sud vodio od 1992. godine. Sud BiH započeo je istragu 2003. godine i do danas nema konkretnih rezultata tog postupka. Zbog toga je Srbija reagovala raspisivanjem poternice.
„Smatram da je Interpol uvažio argumente koje je Bosna i Hercegovina isticala. Nešto od toga je naglašavano nama na sastancima, kada je traženo da se, ukoliko dođe do zaključivanja ugovora o saradnji između tužilaštava Bih i Srbije o ustupanju dokaza, stavi i odredba da će se predmet procesuirati u zemlji čiji su okrivljeni državljani. Mi smo rekli da je to za Srbiju neprihvatljivo. Šta bi se desilo ako bi se i u slučajevima terorizma doneo zaključak da se poternice ne mogu raspisivati ukoliko država čiji su okrivljeni državljani ne daje saglasnost za to”, dodala je ministarka pravde.
Da je odluka Interpola presedan u međunarodnom pravu smatra i Tužilaštvo za ratne zločine, koje se, kako nam je rečeno, prvi put susrelo sa ovakvim objašnjenjem.
„Takva praksa nije poznata i objašnjenje je u suprotnosti sa ciljevima istine i efikasne pravde, zbog kojih se gone osumnjičeni za ratne zločine. Tužilaštvo za ratne zločine ulaže zajedno sa kolegama iz BiH velike napore da se unapredi saradnja između pravosuđa dve države upravo da bi se sprečila nekažnjivost”, kaže se u saopštenju.
U poslednjih nekoliko meseci Tužilaštvo za ratne zločine Srbije pokušava da unapredi saradnju sa Tužilaštvom BiH da se ne bi vodile paralelne istrage i da ne bi dolazilo do ovakvih problema. Intenzivno se radi na tome da i sa BiH bude potpisan sporazum o direktnoj saradnji u krivičnom progonu, kakav već postoji sa Hrvatskom.
Ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović ranije je ocenio da je raspisivanjem poternica za državljanima BiH Interpol u Beogradu prekršio član 3. Statuta Interpola i poternice raspisao isključivo iz političkih razloga. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije do danas nije saopštilo imena svih 19 osumnjičenih, a zna se da su među njima Ejup Ganić i Stjepan Kljujić, ratni članovi Predsedništva BiH, kao i general Jovan Divljak.
Krajem prošle godine podnet je zahtev za proširenje istrage u predmetu „Dobrovoljačka”, a 29. decembra 2008. raspisana je poternica za 19 osoba zbog osnovane sumnje da su 2. i 3. maja 1992. godine u Sarajevu počinili krivična dela ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotrebu nedozvoljenih sredstava borbe i na taj način ubili najmanje 18 osoba.
„Kao visoki politički i vojni funkcioneri, okrivljeni su, izdavanjem naređenja, planirali i organizovali napade na objekte i pripadnike JNA u Sarajevu, i to na Vojnu bolnicu, na Dom JNA, na kolonu sanitetskih vozila i na kolonu Komande Druge vojne oblasti u Dobrovoljačkoj ulici. Time su prekršili Sporazum između predstavnika Republike BiH i SRJ o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, kao i pravila međunarodnog prava i Ženevske konvencije”, navodi se u zahtevu za istragu.
Prilikom napada na vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, okrivljeni su radio-vezom izdavali naređenje: „Sva pokretna vozila neprijatelja uništiti! Pripremiti zapaljive smese i sve paliti! Blokirati jedinicu i odmah po njima! Obarajte stabla da se ne mogu ni milimetra maknuti. Nema prilaza Unproforovim vozilima dok predsednik ne bude u Predsedništvu. Odmah, odmah zarobiti sve! Neka sve jedinice koje su blizu Dobrovoljačke dejstvuju po ovoj vojsci!"
Postupajući po naredbi, jedinice Teritorijalne odbrane, Patriotske lige, Zelenih beretki, Specijalnih jedinica policije i druge, prvo su kontejnerima i teretnim vozilima zaprečile Dobrovoljačku ulicu. Zatim su sa svih strana otvorili rafalnu paljbu po vozilima i pripadnicima JNA, kao i po drugom delu kolone, gde se nalazilo propisno obeleženo sanitetsko vojno vozilo. U napadu na vojnu bolnicu otvarana je vatra iz ručnih bacača.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 04/07/2009]
