Izvor: B92, 21.Feb.2015, 01:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I dalje dilema, oružje UKR ili ne?
Međunarodna zajednica već nedeljama raspravlja o tome da li ukrajinskim snagama treba poslati naoružanje ili ne.
Dok se većina zemalja EU izjašnjava protiv slanja oružja u Ukrajinu, američki predsednik Barak Obama izjavio je prošle sedmice da bi Vašington, ukoliko diplomatski napori za rešenje ukrajinske krize ne urode plodom, mogao da pošalje Kijevu naoružanje.
"Mogućnost oružane odbrane je jedna od opcija koje se preispituju, ali ja o tome još nisam doneo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odluku", poručio je Obama posle sastanka s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel 9. februara.
On je izrazio zabrinutost da bi oružje moglo da "dospe u pogrešne ruke" ili da bude upotrebljeno u "suviše agresivnim akcijama", kao i da bi isporuke naoružanja mogle da izazovu reagovanje ne samo proruskih snaga, već i Rusije.
Obama je, takođe, optužio Moskvu za kršenje prethodnog sporazuma o Ukrajini jer je, prema njegovim rečima, u tu zemlju poslala još više tenkova i artiljerije, umesto da ih povuče.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je pre tri dana u Budimpešti da Moskva ima podatke da se oružje Kijevu već doprema iz inostranstva i upozorio da isporuke oružja Ukrajini iz inostranstva neće pomoći Kijevu, jer je rešenje moguće postići samo mirnim putem.
Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer ocenio je, na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, da bi SAD i Zapad slanjem oružja Kijevu mogli ne samo da osnaže rusku stranu, već i da isprovociraju direktniju intervenciju Moskve.
Komentarišući navode da Rusija dostavlja oružje proruskim aktivistima na istoku Ukrajine, Zanijer je rekao da posmatrači OEBS-a, kojih u Ukrajini ima oko 400, veruju da takvih isporuka ima, ali da nemaju konkretnih dokaza za to.
Posmatrači OEBS-a nikad nisu videli da oružje stiže iz nekih drugih delova Ukrajine, "pa je naš zaključak da ono mora doći s neke druge strane...ruske granice", naveo je Zanijer.
Nemačka i Austrija dele mišljenje da slanje oružja ukrajinskoj vojsci ne bi doprinelo rešenju krize.
"Razumem debatu, ali verujem da još oružja neće voditi ka napretku koji je Ukrajini potreban", istakla je u Minhenu nemačka kancelarka Angela Merkel, dok je austrijski kancelar Verner Fajman ocenio je da bi dodatno oružje u Ukrajini vodilo u katastrofu.
"Više oružja Ukrajini značilo bi da bi i Rusija isporučivala više oružja, a to vodi Evropu u katastrofu i to moramo sprečiti", rekao je on danas u intervjuu bečkom "Standardu".
Stiče se, međutim, utisak da su članice NATO podeljene po tom pitanju pošto se u SAD, ali i pojedinim evropskim državama, sve češće čuju oni koji zagovaraju slanje oružja u Ukrajinu.
Među najuticajnijim pobornicima isporuka naoružanja su američki senator Džon Mekejn i novi ministar odbrane Ešton Karter.
Bivši ambasador SAD pri NATO Kurt Voker u tekstu za "Forin polisi" tvrdi da polovična pomoć Ukrajini nije dovoljna i da su nužne sveobihvatne mere u opremanju i obučavanju vladinih snaga, prenosi Slobodna Evropa.
"Bolje obučene i opremljene ukrajinske snage ne bi imale za cilj da krenu na Moskvu, već da povećaju cenu nastavka ruske agresije na istoku Ukrajine tako što bi obezbedile dovoljno vremena da sankcije, pad cena nafte i ostale forme pritiska daju rezultate", naveo je Voker.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt ocenio je da povlačenje ukrajinskih snaga iz Debaljceva posle žestokih napada proruskih aktivista nalaže da se razmotre mere koje bi sprečile Moskvu da silom nametne rešenje.
Bilt smatra da je nužan politički dijalog, uz istrajavanje na ekonomskim sankcijama Rusiji i, istovremeno, sveobuhvatniji pristup Ukrajini koji bi obuhvatao jačanje odbrambenih kapaciteta, eliminisanje korupcije i podsticaj privrednoj rasta.
