Izvor: Mondo, 05.Dec.2017, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Humanitarac Gujon: Dobijam pretnje Albanaca i Srba
Francuski humanitarac Arno Gujon, koji se proslavio humanitarnom pomoći Srbima na Kosovu, izjavio je danas da se "medijska hajka" protiv njega, koja je započela gostovanjem na jednoj beogradskoj televiziji, pojačava.
Foto: Screesnhot
Progon se nastaljva, kaže Gujon, pretećim porukama Albanaca, koje prenose albanski mediji na Kosovu, ali i ekstremista u Srbiji.
Arno je kazao da se oseća ugroženo, kao i da ga hajka dovodi u neposrednu opasnost.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo <<
Kako je naveo, Albancima sa Kosova i Metohije i albanskim medijima smeta što govori o teškoj humanitarnoj situaciji u kojoj žive Srbi na Kosovu.
Zbog hajke koja je počela u petak, dobio "mnogo pretnji, uvreda i poruka mržnji od Albanaca i ekstremista u Srbiji".
Francuski humanitarac postao državljanin Srbije
Istovremeno, istakao je on, u Francuskoj je često morao da se pravda jer pomaže Srbima.
"Iako sve pretnje koje dobijam dovode lično mene u opasnost, oni koji će najviše ispaštati su ljudi kojima pomažemo i koji žive u nehumanim uslovima na Kosovu, a o kojima niko ne priča u tim medijima što me napadaju. Očigledno je u pitanju dobro orkestrirana kampanja sa ciljem da se uspori naš rad, samo zato što jasno i glasno govorimo u Srbiji i Francuskoj o situaciji na Kosovu", rekao je Arno za elektronsnki tabloid Telegraf.rs i dodao da može da se desi da mu se zabrani ulazak na KiM.
OVO je dokaz da humanost u Srbiji i dalje postoji
Prethodnih dana u javnosti se dosta govorilo o Gujonovom gostovanju na N1 televiziji, u kojem je bilo više reči o njegovim političkim stavovima i desničarskom bekgraundu, nego o humanitarnom radu.
GUJON I IDENTITARCI
Kako je N1 objavio, Gujon je član ekstremno desničarskog pokreta identitaraca, od kojeg se ogradio i Nacionalni front Marin Le Pen. Gujon tvrdi da je član bio šest meseci 2010. i 2011. godine. U biografiji Gujona, pak, stoji da je član postao po osnivanju pokreta 2003, da je 2005. učestvovao u prvomajskim nemirima u Nici i rasističkim incidentima, kao i da je 2010. ispred te organizacije objavio kandidaturu za predsednika.
"Evropljanin sam jer su mi preci stradali na Kosovu polju, Evropljanin sam jer su mi preci stigli do Granade, oslobodili Španiju od muslimanskog jarma.. Evropljanin sam jer mi je prva zastava boja kože, to mi se može spočitati, ali mi se ne može oduzeti", govorio je Gujon.
Za predsedničku kandidaturu ipak nije dobio neophodnih 500 potpisa gradonačelnika. Dok se spremao za izbore, Gujon je u kampovima identitaraca kao trener pripremao druge - o čemu svedoče i klipovi sa Youtuba, piše na sajtu N1.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
