Izvor: Press, 13.Feb.2014, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hudelist: Čeda voli pare, Vučića ne zanimaju
Hudelist se od 2005. godine - kad je stigao u Beograd, gde će živeti narednih šest godina i pisati knjigu "Moj beogradski dnevnik: Susreti i razgovori s Dobricom Ćosićem" - kako sam kaže, družio s njim, i Vučić je bio jedini srpski političar koji je redovno hrvatskog novinara pozivao u svoju kuću.
Tako je Hudelist, sem "Hrvata koji najbolje poznaje Srbe", postao i čovek koji najbolje poznaje Vučića.
Na sva ta pitanja Darko Hudelist je, oštro, precizno i bez cenzure, odgovarao >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u intervjuu za Nedeljnik.
"Martovske ide" su film o političkim smicalicama tokom jednih izbora u Americi. Martovske ide su i datum ubistva Julija Cezara, opisan i kod Šekspira. Šta će doneti mart 2014. Srbiji i ko treba da se čuva "martovskih ida"? Posebno ako se zna ono nepisano srpsko političko pravilo da onaj ko raspiše izbore pre vremena te izbore uglavnom i - izgubi?
- Kad već govorimo o "martovskim idama" u Srbiji, ne možemo a da ne spomenemo i atentat na Đinđića... Ali da ne izazivamo vraga...Shvatio sam vaše pitanje - može li Vučić na ovim izborima doživeti neočekivani, šokantan poraz (a poraz bi u neku ruku bila i njegova neubedljiva, tesna pobeda). Prekjuče sam pregledavao neke srpske portale i naišao na nečiju izjavu (mislim, nekog iz DS) da će se ovi izbori obiti o glavu SNS. Lično ne bih voleo da se to dogodi. Sada, u januaru, Vučić mi je dozvolio - na neki način mi je to i sam sugerisao - da nakon Skupštine SNS u Sava Centru prisustvujem i sednici Glavnog odbora stranke, koja je bila zatvorena za javnost. Doduše, bilo je na njoj osim mene još nekoliko novinara, ali mislim da o onome što se na njoj desilo niko nije napisao ni reči. Šta je na toj sednici na mene ostavilo najveći utisak? To da je Vučić članovima Glavnog odbora, svojoj stranačkoj eliti, rekao da moraju biti spremni i na poraz. I ako se to desi, nikome ništa, da oni mogu nastaviti delovanje i u opoziciji. On je tu reč "poraz" jako naglasio, kao nešto što realno može da se desi. Naravno, time je svoju stranačku vojsku pokušao prodrmati i dignuti je iz učmalosti. Ali ima tu još nešto. SNS je stranka koja postaje sve masovnija, koja ima sve brojnije članstvo, i koliko je to za nju dobro, toliko je i loše. I nekadašnji SKJ se razvodnio i omlitavio upravo onda kad je - tamo negde krajem sedamdesetih ili početkom osamdesetih - imao najviše članova. U SNS ima sve više onih koji su u toj stranci samo zato da bi došli do funkcija i da bi lično profitirali. O tome je bilo reči i na nedavnom skupu naprednjaka u Sava Centru. Pojedini članovi stranke optuživali su jedni druge da se ponašaju kao DS u svojim najbahatijim vremenima. Koliko sam razumeo, posebno je loša situacija, po tom pitanju, u Subotici i Šapcu. A i sâm sam u Sava Centru video neke stvari koje mi se nisu svidele. Pokraj mene je sedeo neki lokalni SNS budžovan (ne znam iz kojeg je bio mesta) koji je za vreme rasprave halapljivo jeo sendvič. Ne, dakle, u pauzi skupštine nego za vreme diskusije, na kojoj je jedna od tema bila i to kako funkcioneri SNS ne bi trebalo da se ponašaju. To u svom životu nisam video - da neko jede sendvič usred sednice skupštine (koja uopšte nije dugo trajala). Eto, takav bi se profil funkcionera SNS realno mogao obiti o glavu. Vučić je, koliko vidim, svestan kakve ljude ima u stranci, pa im je u jednom trenutku zapretio. Rekao je, otprilike: "Svako ko je, kao funkcioner SNS, kupio džip, ima odmah da leti napolje iz svoje kancelarije, nama takvi kadrove nisu potrebni!" Onda se onaj budžovan pokraj mene uzvrpoljio. Dobacio je svom kolegi koji je sedeo pored ili iza njega: "Jao, šta ću sada, pa i ja sam nedavno kupio džip!" Evo, vidim da je problem koga će Vučić sada postaviti za gradonačelnika Beograda, ako pobedi na izborima. Ako to bude Zorana Mihajlović, ostaće bez jake ministarke i svoje jake glasnogovornice (a takvih kadrova baš i nema za bacanje). Ako to bude Nebojša Stefanović, onda će za samo nekoliko meseci biti jasno da je Dragan Đilas zapravo bio kvalitetan gradonačelnik. A ako to bude Siniša Mali, izgubiće svog prvog operativca za kontakte sa stranim investitorima. A Malog funkcija gradonačelnika uopšte i ne interesuje. Meni je Mali rekao da bi on najradije da bude konzul Republike Srbije u Šangaju. Čak me je zamolio (malo u šali, malo u zbilji) da tu njegovu želju prenesem Vučiću. Vučić je odgovorio da nema šanse jer mu je mnogo potreban. Na našem trećem izletu u Malo Crniće, u junu prošle godine, Vučić mi je u velikom poverenju rekao koga vidi kao svog ličnog naslednika u stranci. Taj je čovek danas u vrhu (ili barem pri vrhu) SNS, ali mislim da Vučić nije do kraja zadovoljan njegovim napretkom. Na sednici Glavnog odbora SNS pre dve nedelje blago ga je kritikovao. Prigovorio mu je da previše zazire od javnosti.
Pošto je u Srbiji trenutno glavna izborna dilema ko će biti "novi PPV", poznajući Vučića, šta mislite s kim bi najpre formirao buduću vladu: s Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, Čedomirom Jovanovićem ili Mlađanom Dinkićem? Ili će opet s Ivicom Dačićem?
- Koliko ja poznajem Vučića, on najradije ne bi ni sa kim od ovih koje ste nabrojali. On bi, ako je ikako moguće, da bude sam i sa svojim ljudima. Oko Dačića i Tadića možda bih mogao da kažem neke zanimljive stvari. Kad sam u januaru bio u Beogradu, jedan od najbližih Vučićevih saradnika rekao mi je (dan ili dva pre definitivne odluke o izborima) da Rusi pritiskaju Vučića i uslovljavaju izbore Dačićevim opstankom u vladi. Odlučio sam da to proverim kod samog Vučića, u intervjuu za Globus. Videli ste kako mi je odgovorio - mršavo, nevoljko. Ali nije demantovao tu priču oko Dačića, na implicitan način je potvrdio. Ovih je dana došla do mene informacija da se i u Vladi Makedonije spekuliše da je dogovor Vučić-Dačić već postignut. Neko je Makedoncima to dojavio (ili imaju dobar nos). Ali vrlo dobro znam da Vučić ne voli Dačića. S druge strane, dan ili dva pre ovog mog najnovijeg intervjua s Vučićem, pročitao sam u Kuriru (a to je Vučiću blizak tabloid) članak u kojem se, onako usput, spominje da bi Boris Tadić mogao da bude ministar spoljnih poslova u budućoj vladi. Upitao sam Vučića, za vreme intervjua (to nisam objavio u Globusu, jer nije sve stalo), da li je tako nešto moguće. Odgovorio je da to nije kombinacija o kojoj se sada razmišlja, ali da, s druge strane, tako nešto teoretski ne može da se isključi. Drugim rečima, nije reagovao negativno (i time me, moram priznati, iznenadio). Mislim da mi je nekad davno Vučić rekao nešto pohvalno o Čedi Jovanoviću. Ali evo jedne interesantne analogije: nakon atentata na Đinđića, Jovanović je bio jedan od potpredsednika Vlade Srbije i s njim sam imao razgovor - negde u aprilu 2003 - ako se ne varam, u istoj ovoj kancelariji u kojoj sada sedi Vučić. Pa mi dođe da se upitam: a zašto da se čovek ne vrati u svoju staru kancelariju, sad kad se Vučić bude preselio u Dačićevu? Ali Jovanoviću će, verovatno, faliti rezultat za tako nešto. Vučić i Jovanović su po mnogo čemu slični, ali se u jednoj stvari bitno razlikuju: Čeda mnogo voli pare, a Vučića pare ne interesuju.
