Izvor: RTS, 25.Sep.2009, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatski menadžeri pesimisti
Najveći pesimisti u regionu srednje i istočne Evrope su hrvatski menadžeri. Čak 90 odsto poslovnih ljudi u Hrvatskoj očekuje pogoršanje ekonomske situacije u narednih šest meseci, što je osetno više od menadžera u regionu.
Hrvatski menadžeri su najveći pesimisti u proceni privredne situacije tokom narednih šest meseci u regionu srednje i istočne Evrope, pokazalo je najnovije istraživanje konsultantsko - revizorske kuće "Dilojt".
Čak 90 odsto poslovnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ljudi u Hrvatskoj očekuje da se ekonomski uslovi na tržištu tokom narednih šest meseci pogoršaju, što je osetno više od njihovih kolega u regionu, među kojima je u proseku oko 40 procenata pesimista, ističe se u analizi "Dilojta" - "Pokazatelji stavova u poslovnom sektoru".
Prognoze hrvatskih preduzetnika su vrlo nepovoljne i kad je reč o zaposlenosti, jer njih 55 odsto smatra da će u narednih godinu dana sigurno smanjiti broj zaposlenih, dok ih samo 10 procenata veruje u rast zaposlenosti, prenosi hrvatski portal "Biznis.hr".
Istovremeno, u proseku, približno polovina anketiranih biznismena u šest zemalja srednje i istočne Evrope veruje da će broj zaposlenih u njihovim firmama ostati isti.
"Kašnjenje krize" razlog većeg pesimizma
Hrvatski menadžeri i rizik zbog nenaplaćenih potraživanja od dužnika takođe ocenjuju najpesimističnije među ukupno 200 glavnih ili finansijskih direktora u najvećim firmama Hrvatske, Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske i Rumunije, koliko ih je učestvovalo u Dilojtovom istraživanju.
Tako čak 58,6 odsto vodećih ljudi u hrvatskim firmama ocenjuje zakašnjenja u naplati elementom koji se znatno pogoršao u minulih godinu dana. Oni, osim toga, očekuju pad izvoza, kao i znatna smanjenja stranih ulaganja.
Direktor Odeljenja za finansijsko savetovanje u "Dilojtu" Ivica Krešić objašnjava da je privredna kriza u Hrvatsku došla nešto kasnije nego u deo Evrope koji je pokriven istraživanjem i da se to može prihvatiti kao razlog većeg pesimizma .
Krešić ukazuje i na činjenicu da su zemlje Evropske unije "već dotakle dno krize i počele ekonomski oporavak u trećem kvartalu", a takav preokret se u Hrvatskoj još ne oseća, što dovodi do pesimizma.
Pesimizam hrvatskih poslovnih ljudi izazvan je strukturnim problemima, među kojima Krešić posebno ukazuje na nedovoljan broj radno aktivnog stanovništva i preskupu državu.
