Izvor: RTS, 02.Feb.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatski akademci neće Bolonju
Sve više fakulteta u Hrvatskoj razmatra povratak na stari način rada, smatrajući da bolonjski sistem nije najbolje rešenje. Istraživanja pokazala da "Bolonja" usporava napredovanje studenata a dodatna birokratska procedura smanjuje efikasnost i produžava trajanje studiranja.
Većina hrvatskih studenata i profesora smatra da bolonjski sistem studiranja nije najbolje rešenje za hrvatske prilike. Sve više fakulteta u toj zemlji razmatra mogućnost da se vrate tradicionalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << načinu učenja.
Bolonjski proces bila je nužna formalna promena kako bi diplome domaćih fakulteta postale uporedive sa evropskim, ali je izazvao "dosta zbrke jer odstupa od dosadašnje tradicije i očekivanja domaćeg tržišta", rekao je saradnik Ureda za upravljanje kvalitetom Univerziteta u Zagrebu, prof. dr. Damir Ljubotina, prenosi Jutarnji list.
Ističući da su "dosadašnja istraživanja pokazala da je novi sistem usporio napredovanje studenata" i da je uvedena dodatna birokratska procedura, koja je smanjila efikasnost studiranja i produžila trajanje studija, Ljubotina je zaključio da je model jedinstvenog petogodišnjeg studiranja bolji od bolonjskog.
Nezadovoljni osposobljenošću za posao
Stečenim znanjem i osposobljenošću za posao, po završetku prvog stepena studija, nisu zadovoljni ni studenti ni njihovi budući poslodavci, pokazala je anketa sprovođena tokom 2008. i 2009. godine.
Prosečna ocena kojom je 1.720 studenata sa 22 zagrebačka fakulteta ocenilo sopstvenu osposobljenost za rad u struci iznosi svega 2,82, dok je isto to znanje ocenjeno ocenom 3,45 u pogledu osposobljenosti za dalje studiranje i upis drugog stepena po Bolonji.
Odličnu ocenu (5) svom znanju dalo je svega 3,4 odsto anketiranih studenata koji su u roku završili prve tri godine fakulteta.
Za najnižu ocenu (1) izjasnilo se 2,6 odsto, dvojku je dalo 13,4 odsto studenata, a četvorku 32,3 odsto. Ostali (skoro polovina ispitanih) su svom stečenom znanju dali ocenu tri.
Uočili grešku, nemamo rešenja
Sve je više i profesora na fakultetima koji smatraju da je uvođenjem Bolonje nastava postala lošija, pokazala je anketa koju je Ured za upravljanje kvalitetom sproveo među nastavnicima, a čiji se rezultati upravo obrađuju.
Za razliku od 2006./2007. godine, kada je svega 13 posto nastavnika reklo kako je nakon uvođenja Bolonje nastava lošija, danas je takvih čak 37,6 posto.
Neposredno posle političke odluke da Bolonja ide u primenu na svim fakultetima, 24,7 odsto nastavnika se izjasnilo da je nastava time poboljšana, ali takvo mišljenje danas ima samo 17 odsto.
"Kritike bolonjskom procesu glasne su i unutar EU, što ukazuje da taj model nigde nije zaživeo kako treba. Kod nas je pozitivno to što smo razvili sistem upravljanja kvalitetom, uspostavili smo dijagnostiku, ali ne i terapiju", rekao je Ljubotina.
Podsećajući da je Tojota nedavno odlučila da povuče dva miliona vozila jer su uočili pogrešku, Ljubotinja je rekao "I mi smo uočili grešku, ali nemamo rešenja".
