Izvor: Blic, 25.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hoćemo li zaraditi milijardu dolara?
Srbija bi od turizma u 2010. godini mogla da ostvari prihod od milijardu američkih dolara, kaže u intervjuu za „Blic“ Slobodan Unković, profesor emeritus beogradskog Univerziteta „Singidunum“ i predsednik Departmana za doktorske i master studije istog Univerziteta.
Svoje procene profesor Unković je potkrepio činjenicom da je Srbija među retkim zemljama koja je u 2009. godini, godini ekonomske krize, zabeležila blago povećanje od pet odsto, dok su ostale zemlje Evrope >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i sveta beležile gubitke kako po broju turista tako i ostvarenog prihoda od turizma.
U toku je sajam turizma u Beogradu. Koliko nam on znači i da li je sajam neka naša prilika da se probijemo na evropsko i svetsko turističko tržište?
- Sajam je svakako dobra prilika da se pokažemo Evropi i svetu. Konkretno, baš ovaj sajam je važan jer će doći i predstaviti nam se 41 zemlja. U goste nam dolaze i SAD i NR Kina po prvi put, a Hrvatska, Slovenija, Grčka i ostale zemlje dale su veliku pažnju ovom sajmu. Normalno, oni Srbiju posmatraju kao izvor tražnje turističkih aranžmana i sigurno će se utrkivati da ponude što bolje turističke uslove. Ali u isto vreme ovaj sajam je i šansa da Srbija prezentuje svoje mogućnosti i da oni turoperatori koji su došli stave i Srbiju u svoje programe. Tu šansu mi treba da iskoristimo.
U šta treba ulagati da bismo privukli goste iz inostranstva?
- Najpre treba rešiti probleme saobraćajne infrastrukture. Zato je izgradnja koridora 10 veoma važna i ja je podržavam. Ne možemo razviti turizam Zlatibora ako se ne sanira Ibarska magistrala. Strani turista neće sa beogradskog aerodroma da putuje četiri sata do Zlatibora. Dobro u svemu tome jeste to što je nedavno potpisan sporazum između Ministarstva odbrane i lokalnih opština da osposobi aerodrom Ponikve za civilno korišćenje. Tek tada možemo očekivati inostrane turističke grupe na Zlatiboru jer se jedna velika turistička destinacija ne može razvijati samo na bazi individualnih putovanja.
Šta država može da učini da bismo privukli što više gostiju iz inostranstva?
- Politika vlade Republike Srbije već nekoliko godina i, pored skromnog budžeta, odvaja određena sredstva da stimuliše one koji zaslužuju podršku. To je dobro, ali nije dovoljno. Turizam je važan faktor za ostvarivanje takozvanog nevidljivog izvoza. Važno je da se kroz konkretnu ekonomsku politiku prihvati mišljenje da turizam nije za potcenjivanje već upravo suprotno. Turizam je realna šansa da Srbija kroz njega ostvari povećanje deviznog prihoda, poveća broj zaposlenih i životni standard stanovništva.
Koje centre vidite kao perspektivu turizma?
- Vidim je u Novom Sadu, u Nišu, i drugim većim gradovima Srbije, u Podunavlju i u specifičnim programima: u planinskom, banjskom i kongresnom turizmu. U svetu se sve više govori o takozvanom zelenom turizmu, pa ne vidim zašto mi ne bismo iskoristili Kopaonik, Zlatibor, Taru, Staru planinu, kao i druge koji su izuzetni resursi. Mi imamo izuzetne banje, ali prošlo je vreme kada su ljudi u banje odlazili samo zbog lečenja. Treba uneti nove sadržaje. Savremen čovek želi aktivnu rekreaciju, teniske terene, igrališta za male sportove, trim staze, savremene bazene, uređene velnes centre. Budućnost našeg turizma vidim i u seoskom turizmu. Srbija je dobila jedan projekat koji preko Ujedinjenih nacija i Svetske turističke organizacije finansira Španija za razvoj ruralnog turizma. Sada treba odabrati atraktivne centre u Srbiji, na primer, salaše u Vojvodini.
A imamo li stručnjake za turizam i da li ih imamo u dovoljnom broju?
- Imamo ih i više nego dovoljno. To su mladi ljudi koji govore odlično po dva, tri svetska jezika, odlično barataju računarima i koji su na studijama dobili odličnu praksu, ali mislim da svet privrede nije dovoljno otvoren prema njima. Ne potcenjujem ljude koji sada rade u turizmu, suprotno, ali mislim da mladim sposobnim ljudima treba šire otvoriti vrata.
Kome smo atraktivni?
- Vrlo je važno da se nametnemo najpre Jugoistočnoj Evropi. Slovencima, Hrvatima, Mađarima i ostalim susedima smo vrlo atraktivni. Ali Srbija je zanimljiva i za centralno i zapadno tržište, za Italijane, Nemce, Britance, Skandinavce i druge. Nekada je bilo mnogo turista baš iz ovih zemalja koji su dolazili na sportski ribolov i lov po Vojvodini. Zašto ne iskoristiti i te potencijale. Atraktivni smo, zašto da ne, i za kinesko tržište. Japan je sada u velikoj krizi, ali u budućnosti možemo računati i na goste iz te zemlje. Milijarda dolara od turizma u 2010. neka bude dobar početak još većeg angažovanja u afirmaciji turizma Srbije.
Siromašna ponuda
Od ukupnog priliva od turizma u Srbiji, Beograd ostvaruje preko 60 odsto. Kroz prestonicu prođe od 60.000 do 70.000 stranih gostiju koji u nju doplove Dunavom, borave ovde manje od 24 sata i nisu registrovani. Mislim da za takve goste, imamo siromašnu ponudu. Nekada smo gostima iz inostranstva mogli da ponudimo kvalitetne suvenire, kao i izuzetno kvalitetne proizvode „Zlatare Majdanpek", zaječarski kristal, a danas praktično nemamo ni kvalitetne suvenire u Beogradu.
