Izvor: RTS, 06.Jul.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guverener najavljuje jeftinije kredite
Štednja u prvih šest meseci povećana za oko 250 miliona evra, a banke sve više novca donose iz inostranstva u Srbiju, što ukazuje da će i krediti biti nešto jeftiniji, ocenio guverner NBS Radovan Jelašić. Najveći broj banaka korigovao marže, rekao guverner.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je štednja za šest meseci ove godine povećana za oko 250 miliona evra, ali i ukazao da je ona manja u poređenju sa istim periodom 2008. godine, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je povećanje iznosilo i do 600-700 miliona evra.
Jelašić je rekao da banke poslednjih meseci, sve više novca donose iz inostranstva u Srbiju i da je štednja iz inostranstva povećana, što ukazuje da će i krediti biti nešto jeftiniji i da se očekuje da će i novac biti nešto jeftiniji, pre svega u poslednjem tromesečju ove godine.
Jelašić je izjavio RTS-u da je najveći broj banaka korigovao marže i odlučio da ih vrati na prethodni nivo.
Govoreći o preporukama NBS, o spisku banaka koje krše ugovore i profitiraju i koje je trebalo od 1. jula da smanje kamate na kredite, Jelašić je rekao da se preporuke odnose na nove kredite "i to će biti od 1. septembra".
"Lista se odnosi isključivo na banke, vezano za kredite koji su odabrani u prethodnom periodu, a najveći broj banaka je u međuvremenu korigovao svoje marže ili retroaktivno, ili će u vremenskom periodu sada to izvršavati", rekao je Jelašić.
Guverner je izrazio nadu da će novi ugovori biti mnogo transparentniji i najavio da će ugovori biti sada doneti i važiti od septembra, kao i da će građani imati veću sigurnost.
NBS protiv retroaktivnog vraćanja marži
Prema njegovim rečima, NBS je protiv retroaktivnog vraćanja i povećanja marži unazad.
Jelašić je ukazao da najveći broj banaka nije promenio marže, već da je reč o manjem broju banaka, koje imaju veći broj klijenata, da se u NBS posebno odeljenje bavi zaštitom potrošača.
Govoreći o povlačenju druge tranše zajma od MMF-a i potrebi rebalansa budžeta, Jelašić je istakao da bi to u današnjim uslovima bilo veoma poželjno, pošto su prihodi manji od planiranih, a rashodi na nivou planiranih.
"Jedan rebalans budžeta bi bio svakako dobar i to mnogo pre nego što još dođe misija MMF-a", smatra Jelašić.
Prema njegovim rečima, ukoliko ta misija dođe u Srbiju krajem avgusta, pregovori bi mogli potrajati i do kraja septembra, tako da bi sve mere koje se donesu imale efekat na poslednja tri četiri meseca u godini.
Guverner je objasnio da devizne rezerve trenutno iznose oko devet milijardi evra i da je taj preduslov ispunjen, ali da će biti značajan problem, koji je vezan za budžetski deficit, koji je, najverovatnije, na mnogo višem nivou od planiranog.
Komentarišući povlačenje te druge tranše, Jelašić je rekao da "automatskog povlačenja druge tranše nema" i najavio da će predstavnici MMF-a, vlade i NBS proveriti da li je ispunjen kriterijum, koji očito nije ispunjen i da je potrebno razmotriti šta je razlog.
Stabilan kurs dinara
Jelašić je podsetio da je kurs dinara prema evru stabilan još od sredine februara i da se kreće na nivou od 93 do 95 i procenio da će on zavisiti od toga šta će vlada preduzeti i na osnovu toga šta će uraditi MMF i od priliva stranih direktnih investicija.
Guverner je najavio da će NBS koristiti devizne rezerve da ne bude prevelikih dnevnih oscilacija, odnosno da tržište funkcioniše.
Govoreći o inflaciji, ocenio je da su problemi sve veći , pre svega u pogledu kontrolisanih cena, i da je cilj bio da krajem godine ona iznosi "osam, plus, minus dva odsto".
Jelašić je ukazao da čim se u većoj meri povećaju kontrolisane cene koje su u nadležnosti države, tim će biti veći problem da kumulativna inflacija bude na nivou "osam, plus minus dva odsto".
Guverner očekuje da će inflacija biti mnogo bliža gornjoj granici, a to je deset odsto, nego srednjoj - osam odsto.
