Izvor: RTS, 07.Feb.2009, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Granice između lobiranja i korupcije
Da tajkuni finansiraju političke stranke i tako svoju novčanu moć pretaču u političku, između ostalog i donošenjem zakona koji su im u interesu, godinama unazad je teza koju mediji pokušavaju da utvrde. Postavlja se i pitanje gde je granica između lobiranja i korupcije.
Da li partije u Srbiji rade u interesu građana ili ima istine u tome da se zastupaju i interesi tajkuna? To pitanje ponovo su pokrenula poslednja dešavanja u Skupštini Srbije, pri usvajanju amandmana >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na Zakon o akcizama. Postavlja se i pitanje gde je granica između lobiranja i korupcije.
Da tajkuni finansiraju političke stranke i tako svoju novčanu moć pretaču u političku, između ostalog i donošenjem zakona koji su im u interesu, godinama unazad je teza koju mediji pokušavaju da utvrde. Isto to reći će poneki analitičar, ekonomista, ali i poslanik.
Potonji su prošle nedelje medijima priznali da u najvišem zakonodavnom telu ima glasanja koja "mirišu" na interese tajkuna.
Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je to jedan od najvažnijih izvora finansiranja i "ta stvar se odvija u obostranom interesu".
Stranke i pojedini lideri dobijaju novac, kaže Prokopijević i time omogućavaju stranačku aktivnost, a tajkuni za uzvrat dobijaju usluge od političara koje su različite i koje se sastoje od donošenja ili nedonošenja nekih propisa koji im odgovaraju.
Problem, međutim, nastaje kada treba dokazati vezu. Prokopijević kaže da za svoje tvrdnje nema dokaze, jer se uostalom takvi poslovi i ne rade pred trećim licem.
Ipak, prethodne nedelje svi su izveštavali o tome da su neki izaslanici tajkuna za svoje interese lobirali po skupštinskim hodnicima.
Lobiranje vlasnika krupnog kapitala u svetu je dozvoljeno, ali i precizno utvrđeno zakonom. Da li se u srpskom Parlamentu radi o lobiranju ili korupciji teško je reći upravo zato što se sve završava podizanjem ruke u parlamentu i glasanjem poslanika za neko zakonsko rešenje.
Zato je gotovo nemoguće utvrditi da li je ruka motivisana uverenjem onoga koji glasa ili tajkunskim uticajem i novcem.
Novac u politici nije uvek garant uspeha
Vladimir Goati iz "Transparentnosti Srbije" kaže da je novac u politici bitan ali ne uvek i garant uspeha.
Kapital je kao voda, pronalazi pukotine do stranaka i kada je to zakonom zabranjeno, kaže Goati, ali ipak primećuje da novac ima uticaj samo do određene granice.
"Zadatak lobiste je da omogući pristup ključnim ljudima od političkog ili drugog uticaja, ali za to ne sme da ponudi novac. Na granici krivičnog dela je i da ih nagovara na koji način da glasaju, pa je teško utvrditi kada lobiranje prerasta u korupciju", kaže Goati.
Ni najuređeniji demokratski sistemi nisu otporni na korupciju. Za vreme Niksonovog mandata u Americi, na 36 ambasadorskih mesta postavljeni su ljudi koji su republikancima poklonili veliki novac.
U Velikoj Britaniji, pred izbore 2005. godine, laburistima je uplaćeno 14 miliona funti, a najveći zajmodavci imenovani su za članove Gornjeg doma parlamenta.
U oba slučaja je zaključeno da nije reč o dobročiniteljskim pobudama, već o plaćanjima za neku prošlu ili buduću uslugu.
