Izvor: Radio 021, 08.Maj.2015, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani za lekove doplatili 4,34 milijarde dinara
Za preglede, lekove i ugradni materijal u hirurgiji, pacijenti su, mimo 10,3 odsto prihoda koje mesečno izdvajaju za obavezno zdravstveno osiguranje, za godinu dana istresli iz novčanika još 5,3 milijardi dinara.
Najviše novca pacijenti su direktno iz džepova izdvojili za doplate za lekove, ali su, istovremeno, u odnosu na prethodnu godinu na istim tim lekovima najviše i uštedeli.
Za fiksnu participaciju od 50 dinara po kutiji i procentualno učešće u ceni medikamenata >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << dali su za poslednjih godinu dana 4,34 milijarde dinara, što je dovoljno za kompletne godišnje troškove rada bar dveju bolnica. Ipak, za 846 miliona dinara je taj ukupni trošak za osiguranike bio manji nego godinu dana ranije, kada su apoteke od participacije za lekove inkasirale oko 5,2 milijarde dinara, pišu "Novosti".
Sve ostale zdravstvene ustanove su zajedno od participacije naplatile manje od četvrtine ukupnog iznosa koji su inkasirale apoteke, odnosno ukupno 955.480.000 dinara. Tako su u 167 domova zdravlja pacijenti za participaciju na klinički pregled, ultrazvukom ili rendgenom dali 576 miliona dinara, a u kliničkim centrima, gde se primenjuju najsloženije metode lečenja - 59 miliona dinara. U zdravstvenim centrima pacijenti su za razne doplate zdravstvene zaštite dali 88 miliona, što je za gotovo 36 miliona manje nego godinu ranije.
Najmanji prihod od participacije ostvaruju instituti i zavodi za transfuziju, za godinu dana ukupno 860.000 dinara. Nešto više, ali ni izbliza koliko apoteke, naplatile su klinike - ukupno 4,3 miliona dinara, dok se u kase Zavoda za javno zdravlje od participacije slilo 7,9, a u centre za rehabilitaciju 27 miliona dinara.
"Naplaćena participacija ne predstavlja sopstveni prihod zdravstvenih ustanova, jer su sredstva od participacije obuhvaćena ugovorom između Fonda i zdravstvene ustanove", objašnjavaju u RFZO. "Sredstva naplaćena od participacije zdravstvene ustanove treba da koriste za namene opredeljene ugovorom, izuzev za plate i prevoz, u skladu sa datim instrukcijama Fonda."
U praksi, međutim, novac se troši i drugačije, što dokazuje činjenica da su pojedine zdravstvene ustanove u finansijskoj blokadi, a razlog je to što su novac zarađen od participacije, već i deo onoga što su dobile od RFZO za ugovorene usluge, trošile nenamenski, pa i za plate dela kadra koje su zaposlile mimo odobrenja države.
