Izvor: RTS, 10.Jul.2010, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica rođenja Nikole Tesle
Jedan od najvećih naučnika svih vremena, Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. u Smiljanu. Ministar Božidar Đelić najavio da će predložiti Vladi da 10. jul proglasi danom nauke u Srbiji, a da se potom i UN-u uputi incijativa da se taj datum proglasi i danom nauke u svetu.
Srpski naučnik i pronalazač, nesumnjivo jedan od najvećih umova u istoriji Nikola Tesla rođen je na današnji dan, 10. jula 1856. godine u selu Smiljan u Lici.
Ministar za nauku i tehnološki >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << razvoj Božidar Đelić najavio je da će predložiti Vladi Srbije da 10. jul, dan rođenja Nikole Tesle, proglasi danom nauke u Srbiji, a da se potom Ujedinjenim nacijama uputi incijativa da se taj datum proglasi i danom nauke u svetu.
Đelić je rekao da će se Srbija u 21. veku afirmisati kao država koja prepoznaje značaj ekonomije znanja, kao zemlja koja će u sledeće četiri godine uložiti oko 800 miliona evra u naučne i tehnološke projekte i oko 400 miliona evra za infrastrukturu u domenu nauke i tehnologije.
Direktor muzeja "Nikola Tesla" Vladimir Jelenković rekao je da je inicijativa da se datum Teslinog rođenja proglasi danom nauke prvo u Srbiji, a potom i u svetu, pokrenuta 2006. godine i da će to biti najveće priznanje "geniju koji je posvetlio svet, izmislio 20. vek i koji je bio ispred svog vremena".
Povodom 154. godišnjice njegovog rođenja Muzej "Nikole Tesle" u Beogradu izdao je kataloge najznačajnih tematskih izložbi realizovanih u protekle četiri godine, koje su bile posvećene čuvenom naučniku, na šest ce-deova u srpskoj i engleskoj verziji.
Danas, na dan rođenja ovog naučnika, i u ponedeljak, 12. jula, sručnjaci muzeja će posetioce provesti kroz zdanje u kojem se nalazi najveća svetska zbirka dokumenata o Teslinom životu i radu.
Zainteresovani su u prilici da u digitalnoj formi razgledaju "Teslin čudesni svet elektriciteta", Diplome Nikole Tesle", "Knjige iz Tesline biblioteke", "Časopisi iz Tesline lične biblioteke", "Teslina fontana" i "Tesla u Beogradu 2. juna 1892. godine", rekao je direktor Muzeja Vladimir Jelenković.
"Svi patenti i rešenja Tesle i danas funkcionišu, bez obzira na sve tehničke inovacije koje su unete u njegove izume, sve je i dalje bazirano na njegovom radu", rekao je Jelenković.
Direktor Muzeja je naglasio da je gradonačelnik grada Filadelfije Majkl Nuter proglasio 9. i 10. jul Danima Nikole Tesle.
Na Međunarodnoj arhivističkoj konferenciji, održanoj od 31. juna do 7. jula u Seulu, predstavljena su naša dva kulturna dobra koja su uvršćena u UNESKO-ov registar "Pamćenje sveta": lična arhiva Nikole Tesle i Miroslavljevo jevađelje.
Tesla je najviše doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.
Jedinica međunarodnog SI sistema za magnetnu indukciju, po velikom naučniku, dobila je ime "tesla". Tesla je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat kao "Teslin transformator".
Naizmenična struja revolucija u elektrotehnici
Na predavanju pod nazivom "Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje", održanom, 16. maja 1888. godine, Tesla je svoje pronalaske javno prikazao u Američkom institutu elektroinženjera, a kompanija "Vestinghaus" je odmah otkupila prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.
Poznati pronalazač je sa inženjerima te kompanije radio na praktičnoj realizaciji svojih patenata. Od 1888. do 1889. godine obavljane su pripreme za izgradnju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom sistemu.
Elektrana je otvorena 15. novembra 1896. godine, puštanjem struje do grada Bafala i bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda toga doba.
Od 1891. do 1896. godine prijavljuje patente vezane za varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom kojim su u njegovim istraživanjima zamenjeni Hercov oscilator i Rumkorfov induktor, a uz patente za oscilatore, prijavljuje i mnoge patente za prateće uređaje - prekidače kola, kondenzatore i slično.
Na poziv Kraljevskog instituta iz Londona 1892. godine i Francuskog društva za fiziku 1892. otišao je u London i Pariz, gde je držao predavanja, a tokom boravka u Evropi posetio je i Beograd, 2. juna 1892. godine.
Tesla je 1893. godine svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju, čime je utro put otkriću modernog radija.
Bežično prenošenje energije
Početkom 1895. godine nastavio je istraživanja visokih frekvencija proučavanjem dejstva struja na razređene gasove, koristeći Lenardove cevi, pa je jedan od prvih naučnika na američkom kontinentu koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta.
U periodu od 1899. do 1900. godine Tesla je boravio u Kolorado Springsu, gde je izgradio laboratoriju sa emiterom snage 200 kilonjutna u kojoj je usavršio visokofrekventni transformator, koji nosi njegovo ime "Teslin transformator" ili transformator bez jezgra.
Tesla je u eksperimentalnim beleškama iz toga perioda naveo da se kroz Zemlju rasprostiru stacionarni talasi i da se ta osobina može upotrebiti za bežični prenos energije.
Prošlogodišnja, 25. letnja univerzijada u Beogradu otvorena je paljenjem vatre preko varnice iz Teslinog transformatora, čime su organizatori velike svetske manifestacije odali priznanje velikom naučniku koji je doprineo tehnološkom razvoju čitave planete.
Tesla se u kasnijim godinama (1909-1922) bavio pronalascima vezanim za mašinstvo: turbinama, pumpama, brzinomerima... Njegove pumpe bez lopatica danas su u komercijalnoj upotrebi.
