Izvor: B92, 27.Jan.2014, 17:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnjica oslobođenja iz Aušvica

Osvjenćim/Berlin -- Preživeli u holokaustu i izraelski zvaničnici obeležili su danas 69 godina od oslobođenja nacističkog logora smrti.

Današnja ceremonija u memorijalu Aušvic-Birkenau upriličena je povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust, koji su ustanovile Ujedinjene nacije, u znak sećanja na šest miliona žrtava holokausta i 1,5 miliona žrtava Aušvica, uglavnom Jevreja.

Dvadesetak preživelih prošle je kroz kapaju s ozloglašenim natpisom "Arbeit Macht >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Frei" (rad oslobadja) i položilo je vence na bivšem Zidu smrti, gde su zatočenici, mahom članovi poljskih snaga otpora, pogubljeni.

Pola izraelskog parlamenta, Kneseta, se pridružilo preživelima i jevrejskim zvaničnicima celog sveta u obilasku baraka od crvene cigle, gde su izloženi predmeti koji su pripadali žrtvama i lista s imenima 4,2 miliona Jevreja stradalih u holokaustu, navodi Asošijeted pres.

Na posebnoj ceremoniji u delu gde je bio logor Birkenau čuli su priču jednog od preživelih u Maršu smrti. Tokom marša je umrlo 15.000 ljudi, nakon što su nacisti počeli da beže pred sovjetskom armijom januara 1945. godine i primorali zatočenike koje su još noge služile, da marširaju ka zapadu po izuzetno hladnom vremenu.

Lider izraelske opozicije Isak Hercog, koji je predvodio delegaciju iz Izraela, rekao je da je tako mnogo poslanika stiglo "da plače, ali takodje da ne zaboravi da se takav užas može ponovo dogoditi."

"Aušvic je ovde, Aušvic se desio, Aušvic je moguć, Aušvic će zauvek biti svedočenje o crnoj rupi koja preti da proguta ljudsku istoriju i istoriju jevrejskog naroda. Nema presedana užasima koje je naš narod pretrpeo ovde i širom Evrope", rekao je Hercog.

Čas sećanja na žrtve holokausta u Bundestagu

Širom Nemačke obeležen je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, a u nemačkom parlamentu održan je "čas sećanja" na sve žrtve nacionalsocijalizma.

Na svečanosti u Bundestagu poslanicima se, pored kancelarke Angele Merkel i ministara pridružio nemački predsednik Joakim Gauk, a prisutnima se nakon pozdravne reči predsednika Bundestaga Norberta Lamerta obratio ruski pisac Danil Granjin (95), jedan od preživelih blokade Lenjingrada koja je trajala skoro 900 dana i odnela skoro milion žrtava, preneli su nemački mediji.

Lamert je rekao da je "ideologija mržnje prema ljudima druge rase nacionalsocijalista odgovorna za sistematska ubistva u Aušvicu i Lenjingradu" i pozvao na odbranu demokratije kao odgovor na svaki oblik mržnje i antisemitskih zločina.

"U Nemačkoj se netolerancija više ne toleriše", rekao je on.

Granjin je ukazao na nehumane uslove u tromilionskom Lenjingradu tokom opsade. Prema sopstvenom priznanju, dugo nije mogao da oprosti Nemcima, a zatim je svoja sećanja obradio u svojim književnim delima.

"Znao sam da je mržnja osećanje koje ne vodi nikud i da je kontraproduktivna. Bilo mi je jasno da se mora oprostiti, ali da ništa ne sme da se zaboravi", rekao je ruski pisac nemačkim poslanicima.

U Bundestagu se svake godine 27. januara održava prigodna svečanost povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta koji je ustanovljen u spomen na oslobađanje koncentracionog logora Aušvic.

Na današnji dan pre 70 godina oslobođen je i Lenjingrad od nemačke opsade.

Tim povodom je pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu uputio je njegov nemački kolega Gauk, poručivši da sa dubokim bolom i stidom razmišlja o ratu koji je nacistička Nemačka vodila protiv Sojetskog Saveza.

"O ratu s ciljem uništenja, koji je nacistička Nemačka vodila protiv Sovjetskog Saveza, mogu da razmišljam samo sa dubokom tugom i osećanjem stida. Posebno užasan događaj tokom rata bila je opsada Lenjingrada. Poručujem Vama i Vašem narodu: delimo tugu zbog gubitaka i saosećamo se preživelima koji danas pate zbog posledica rata", napisao je Gauk.

Nastavak na B92...