Izvor: Blic, 29.Dec.2013, 14:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnjica Prvog svetskog rata: Test za ideju jedinstvene Evrope

Evropa se priprema da u predstojećoj godini obeleži stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, komemoracijama koje su planirane za iduće leto s obe strane nekadašnjeg Zapadnog fronta, ali ni sa jednim događajem koji bi okupio sve bivše neprijatelje.

Sto godina od izbijanja Velikog rata, koji je oblikovao 20. vek, biće obeleženo u trenutku kada je i ideja o zajedničkoj evropskoj budućnosti na meti napada, dok evroskeptici, nacionalisti i ekstremni desničari osvajaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << teren širom kontinenta, a evrozona ulazi u četvrtu godinu ekonomske krize, prenosi AFP.

Prvi svetski rat u brojkama

Mobilisano 70 miliona vojnika Poginulo 10 miliona Ranjeno 20 miliona Učestvovalo više od 70 zemalja Neutralno ostalo oko 20 država, uglavnom u Latinskoj Americi i Severnoj Evropi.

Prvobitni planovi o velikom zajedničkom skupu u Sarajevu, gde je 28. juna 1914. godine ubijen austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinanad, što se smatra varnicom koja je izazvala početak Prvog svetskog rata, u međuvremenu su odbačeni, pošto nije postignut međunarodni konsenzus.

Srbija, koja ogorčeno odbacuje ideju da je srpski nacionalizam odgovoran za izbijanje Prvog svetskog rata, želi da iskoristi obeležavanje stogodišnjice kao priliku da otkloni zablude i jasno ukaže da istorijsku odgovornost snosi Austrougarska monarhija, navodi francuska agencija.

U Sarajevu će, povodom obeležavanja stoleća od početka rata, biti održan niz kulturnih događanja, u organizaciji Francuske i Nemačke.

Delegacije nekada zaraćenih strana pozvane su u Francusku radi “mirnih demonstracija” na Dan Bastilje, 14. jula, a predsednici Nemačke i Francuske, Joakim Gauk i Fransoa Oland, stajaće jedan pored drugog u Francuskoj i 3. avgusta, u znak sećanja na početak rata, “sa dostojanstvenošću i poštovanjem”.

Nemačko-britanska ceremonija planirana je za naredni dan u Belgiji, koju su

nemačke trupe napale prvog dana rata, 3. avgusta 1914. godine.

Međutim, u Nemačkoj, ali i u Italiji i centralnoj Evropi, do sada uglavnom nije posvećivana velika pažnja obeležavanju stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata.

Ono što svim bivšim neprijateljima otežava zajedničko obeležavanje tog događaja, a možda ga čini i nemogućim, to su razlike u njihovom nacionalnom sećanju, objašnjavaju istoričari.

- Svaka zemlja ima drugačije iskustvo - tvrdi nemački istoričar Gerd Krumajh, što je dokaz da “ne postoji nešto kao zajednički evropski mentalitet ili senzibilitet, već Evropa u velikoj meri ostaje racionalna ideja”.

Razorni četvorogodišnji rat ostavio je Evropu u ruševinama, ali iako su evropske zemlje ostale jednako istraumirane onim što su neki istoričari nazvali kolektivnim “samoubistvom”, one danas imaju veoma različita sećanja na taj rat.

Evropljani “i dalje posmatraju ovaj transnacionalni događaj kroz uzan okvir nacionalnog sećanja”, objašnjava australijski istoričar Džon Horn sa Dablinskog univerziteta.

Kod Britanaca i Francuza, Prvi svetski rat je u kolektivno sećanje jasno urezan kao pravedna i nužna pobeda, izvojevana uz stravične ljudske gubitke.

S druge strane, u Nemačkoj i Rusiji je sećanje na taj rat gotovo istisla kataklizma Drugog svetskog rata, dve decenije kasnije.

Prvi svetski rat uvukao je skoro polovinu svetskog stanovništva u ciklus nasilja neviđenih ražmera i intenziteta.

Tokom 52 meseca, koliko je trajao, taj rat je odneo 10 miliona života, dok je 20 miliona ljudi povređeno i osakaćeno na poprištima koja su se protezala od obala Severnog mora do ruskih stepa i pustinja Bliskog istoka.

Milioni civila stradali su pod okupacijom, od bolesti, gladi ili tokom deportovanja, uključujući milione Jermena koje su sistematski masakrirale turske snage, navodi francuska agencija.

Četiri najmoćnije imperije u svetu - Rusija, Nemačka, Austrougarska i Osmanlijsko carstvo - raspale su se pošto je mapa sveta izmenjena, ustupivši mesto desetinama novih nacionalnih država.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...