Izvor: RTS, 10.Maj.2010, 10:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnjica Narodnog muzeja

Dodelom zahvalnica darodavcima i priznanja zaposlenima Narodni muzej obeležio 166 godina postojanja. U Galeriji fresaka otvorena izložba "Studenica - osam vekova slikarstva".

U obnovljenoj Galeriji fresaka, na Dan Narodnog muzeja u čijem je ona sastavu, ministar kulture Nebojša Bradić otvorio je izložbu "Studenica - osam vekova slikarstva", reprezentativnu postavku 39 eksponata, kopija fresaka i dekorativne plastike.

Čestitajući rođendan Narodnom muzeju i, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je rekao, novi rođendan Galeriji fresaka, Bradić je rekao da novi početak kakav je ovaj uvek rađa optimizam, a u ovom slučaju i osećaj zadovoljstva zbog izuzetno prezentovanog slikarstva Studenice.

"Ovom izložbom ste pokazali da Galerija fresaka ima lepu budućnost. Ona bi trebalo da bude neka vrsta mape za svakog ko dođe u Beograd i Srbiju, da ovde vidi nešto što jeste kulturna istorija i dobije putokaz i da ode na sva ona mesta na kojima se ti spomenici nalaze i vidi nešto što inače u realnom životu ne može", poručio je Bradić.

On je dodao da je večerašnja izložba izavala osećaj da se jedan deo Narodnog muzeja vratio u život.

Povodom Dana Narodnog muzeja dodeljene su i zahvalnice darodavcima koji su uvećali zbirku muzeja, i plakete zaposlenima koji u muzeju rade 10 i 20 godina.

Plaketu za 20 godina rada u Narodnom muzeju je, između ostalih, dobila i direktorka Tatjana Cvjetićanin.

Direktorka Cvjetićanin je ukazala da je Narodni muzej, uprkos teškim uslovima, u prošloj sezoni uspešno realizovao izložbu povodom 150 godina od rođenja slikara Paje Jovanovića i izložbu "100 godina srpskog slikarstva".

Narodni muzej je uz to sprovodio značajna istraživanja i arheološka iskopavanja i objavio nekoliko publikacija, rekla je ona.

Nagradu Narodnog muzeja za najbolji diplomski rad na katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, dobila je Višnja Kisić, za "Doručak sa pricama", o istominemom umetničkom delu Gabriele Munter.

Zahvalnice su dodeljene i Bezbednosno informativnoj agenciji i MUP Srbije za obezbeđenje izložbi.

Predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Brana Mitrović je na svečanosti rekao da su Ministarstvo kulture i Narodni muzej pokrenuli novu proceduru pošto je Vlada Srbije, po preporuci eksperata, poništila projekat rekonstrukcije zgrade muzeja.

"Prvi korak će biti raspisivanje javnog otvorenog konkursa za izbor projektanta, i utvrđivnje kakav nam je Narodni muzej potreban u 21. veku. Ova faza bi trebalo da bude završena do jula, kada bi trebalo da započne prikupljanje tehničke dokumentacije za rekonstrukciju zgrade muzeja", rekao je Mitrović.

Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je od 2003. godine, a 2007, pod vođstvom arhitekte Milana Rakočevića, završena je projektna dokumentacija za rekonstrukciju muzejske zgrade na Trgu Republike.

Istorijat Muzeja

Formiran na incijativu Jovana Sterije Popovića , Muzeum srpski, 1844. bio je u sastavu Biblioteke Ministarstva prosvete i u početku nije imao prostorije.

Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, 1853. godine, uvedena je funkcija bibliotekara i čuvara Muzeja. Prvi je bio Filip Nikolić, a potom poznati filolog Đura Daničić, koji je i prvi uputio apel za izgradnju posebne muzejske zgrade.

Napredak je ostvaren tek 1861, kada je čuvar Janko Šafarik, profesor Visoke škole, sredio sve zbirke i popisao ih.

On je zaslužan i za prvu muzejsku postavku, početak otkupljivanja značajnih arheoloških i umetničkih starina i za prva arheološka iskopavanja.

Prvu tematsku izložbu skulptura, a zatim i slika 1882. godine, organizovao je Mihailo Valtrović, koji je uradio novu klasifikaciju eksponata, a bio je i najzaslužniji za Zakon o starinama u Kraljevini Srbiji.

Za kreatora modernog Narodnog muzeja i utemeljivača celokupne muzeologije u Srbiji smatra se upravo Valtrović, koji se tokom 25-godišnjeg upravljanja okružio stručnjacima i omogućio stvaranje koncepcije koja je preteča sadašnjih zbirki.

Za vreme Prvog svetskog rata, zgrada Muzeja je znatno oštećena, a mnoge zbirke uništene.

Sredinom dvadesetih godina XX veka, muzej dobija prve kustose, obnavlja arheološka iskopavanja, popisuje sve spomenike i manastire, a početkom tridesetih započinje saradnju sa Pibodi muzejom Harvardskog univerziteta na istraživanju Starčeva i Nemačkim arheološkim institutom u Berlinu na iskopavanju Ohrida.

Kada je, 1934. godine, spojen sa Muzejom savremene umetnosti i privatnom umetničkom kolekcijom kneza Pavla Karađorđevića, svečano je otvoren, 1936. godine, u zgradi Novog dvora. Pod upravom Milana Kašanina, do početka Drugog svetskog rata organizovano je mnogo izuzetnih svetskih izložbi, poput italijanskog portreta i sto godina francuskog slikarstva.

Od 1945. godine do danas, Narodni muzej organizovao je više od 1.450 izložbi, među kojima je bilo izuzetnih gostovanja svetske arheologije i umetnosti (Van Gog, Lice Meksika, Arheološko blago Đerdapa, Neolit na tlu centralnog Balkana, Gospodari srebra, Mesopotamija, Zlato Skita, Kelti u Galiji, Stara umetnost Kine), a učestvovao je, sa više od 600 svojih izložbi, širom sveta.

Zbirke Muzeja imaju preko 400.000 najreprezentativnijih i vrhunskih arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta.

Nastavak na RTS...

NaDlanu.com: Obelezen dan Narodnog muzeja u Beogradu