Izvor: RTS, 22.Jan.2010, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina mogućeg rešenja za Kosovo
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio na sednici Saveta bezbednosti UN-a da bi 2010. mogla biti godina u kojoj će za Kosovo i Metohiju biti pronađeno rešenje u skladu sa međunarodnim pravom. Plan o integraciji severa Kosova za Srbiju apsolutno neprihvatljiv, izjavio Tadić za RTS uoči sednice.
U govoru pred Savetom bezbednosti UN, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da se pokazalo da je samoproglašena nezavisnosti Kosova bila samo još jedan od neuspešnih pokušaja da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se nametnu jednostrana rešenja.
UNMIK je nastavio napore u nalaženju trajnih rešenja za zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu, ali bez uspeha, iako je to pitanje "u interesu svih strana i opširno je razmatrano tokom niza meseci", navodi Ban Kimun.
Generalni sekretar izražava zadovoljstvo što su tenzije između kosovskih Albanaca i Srba znatno smanjene u Brđanima, na severu Kosova, ali dodaje da situacija na tom području ostaje krhka.
"Međuetnički incidenti posebno ostaju prisutni u severnom delu Kosovske Mitrovice, što predstavlja razlog za zabrinutost", konstatuje Ban Kimun u izveštaju.
"UNMIK je nastavio da podržava manjinske zajednice kako bi ohrabrio pomirenje i olakšao dijalog i regionalnu saradnju", dodaje generalni sekretar UN, naglašavajući da strateški cilj UNMIK-a "ostaje jačanje stabilnosti, bezbednosti i poštovanja ljudskih prava na Kosovu i u regionu, kako angažovanjem svih zajednica na Kosovu, tako i Beograda i Prištine, i regionalnih i međunarodnih aktera".
Šef Misije UN na Kosovu Lamberto Zanijer ocenio je na sednici Saveta bezbednosti UN da je situacija na Kosovu u proteklom perodu uglavnom bila mirna, ali da su ostale tenzije na severu Kosova.
Predstavljajući tromesečni izveštaj, Zanijer je pozvao Beograd i Prištinu da nađu način koji će omogućiti da Kosovo učestvuje na međunarodnim i regionalnim forumima.
Zanijer je rekao da je UNMIK radio na olakšavanju učešća Kosova na forumima, kada god je to bilo moguće. Prema njegovim rečima, UNMIK to nije uspevao kada to nisu želele vlasti u Prištini.
Šef UNMIK-a ocenjuje da je severno Kosovo i dalje "zapaljiva tačka" i da su odnosi tamošnjih Srba i Albanaca zategnuti.
Zanijer je rekao da je malo napretka ostvareno u formiranju multietničkih sudova na severu Kosova i da bi konstruktivnu ulogu trebalo da imaju obe strane.
Naveo je da je UNMIK ohrabrivao pomirenje i dijalog na Kosovu, kao i regionalnu saradnju i da bi trebalo da nastavi svoju ulogu koju
ima po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Predsednik Srbije je na sednici posvećenoj situaciji na Kosovu ocenio da bi 2010. mogla biti godina u kojoj će za Kosovo i Metohiju biti pronađeno rešenje u skladu sa međunarodnim pravom i u pravcu doprinosa ostvarenju zajedničkih prioriteta, kao što je članstvo u EU.
Tadić je naglasio da je, u međuvremenu, neophodno da se do trenutka iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde na sudije ne vrši pritisak novim priznavanjima nezavisnosti Kosova.
"Onoga trenutka kada Međunarodni sud pravde iznese mišljenje, imaćemo mogućnost da učinimo pomak unapred. Smatramo da je dijalog najefikasniji način da se dođe do održivog rešenja - opšteprihvatljivog i održivog ishoda, koji neće bezobzirno žrtvovati zajedničke geostrateške prioritete da bi se izašlo u susret jednostranim zahtevima i interesima", rekao je Tadić.
U međuvremenu, UN, prema Tadićevim rečima, moraju ostati nezaobilazni faktor mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji.
Tadić zatražio dosledno sprovođenje obaveza
Predsednik Srbije je zatražio da se obaveze koje je na sebe preuzeo Savet bezbednosti po pitanju Kosova dosledno ispune, i da se na terenu sprovedu sva dogovorena rešenja - od Rezolucije 1244 do plana u šest tačaka generalnog sekretara UN.
Jedno od pitanja regulisanih tim dokumentima je nastup UNMIK-a u međunarodnim forumima, podsetio je Tadić, i dodao da je za Srbiju jedini prihvatljiv način da se glas administracije u Prištini čuje na multilateralnim skupovima upravo uz posredovanje UNMIK-a.
Srbija, takođe, kako je dodao, smatra da uloga Kfora u očuvanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji ne sme biti umanjena, a to se posebno odnosi na zaštitu srpskih manastira i drugih verskih objekata.
Osvrćući se na lokalne izbore na Kosovu, prošle jeseni, koje je raspisala administracija u Prištini, Tadić je rekao da su oni bili potpuno nelegitimni, budući da nisu održani u skladu sa Rezolucijom 1244, već na osnovu plana Martija Ahtisarija koji nema podršku Saveta bezbednosti UN.
"Pod zadatim okolnostima bilo je nemoguće da Srbija podrži izbore jer bilo je jasno da nema uslova da velika većina kosovskih Srba na njima učestvuje", rekao je Tadić, i izrazio žaljenje zbog toga što ta činjenica nije konstatovana u najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN.
Kosovski ministar spoljnih poslova Skender Hiseni izjavio je da Kosovo odbija nove pregovore o statusu sa Srbijom, ocenivši da je kosovska nezavisnost nepovratna.
Hiseni je na sednici Saveta bezbednosti rekao da je Priština spremna da unapredi odnose sa Srbijom, ali da dijalog može da se ostvari samo kao dijalog između dve nezavisne i suverene zemlje.
Tadić: Izjava Hisenija razočaravajuća
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je tokom debate u Savetu bezbednosti UN kao veoma razočaravajuću i šokantnu izajvu ministra spoljnih poslova Kosova Skendera Hisenija da bi "pregovori o statusu Kosova izazvali novi sukob".
"To je veoma čudno shvatanje dijaloga i pregovora. Po mom mišljenju to je direktna pretnja," poručio je Tadić.
"Ovo je nedopustivo i pokazuje destabilizujuće posledice politike privremenih vlasti. Mi svi trpimo posledice pogrešne politike naših lidera 1990 -ih i zbog toga mi je žao, a svi koji koriste te argumente ponovo destabilizuju region ", ukazao je Tadić.
Tokom izlaganja u SB UN Hiseni je rekao da Kosovo odbija nove pregovore o statusu sa Srbijom, ocenivši da je kosovska nezavisnost nepovratna.
"Odbijamo svaki zahtev za nove pregovore. Takvi pozivi dolaze od ljudi, koji ili ne poznaju situaciju, ili od onih koji aktivno traže da se stvori nered u regionu. Novi pregovori bi mogli da stvore novi konflikt u regionu, i kosovska nezavisnost je nepovatna", rekao je Hiseni.
Osvrćući se na situaciju u pokrajini i posebno na izbore 15. novembra, Tadić je ukazao da je u provom krugu izbora glasalo samo 6,022 od 100,000 Srba koliko ih živi na Kosovu, odnosno svega 6 odsto.
Govoreći o situaciji u vezi sa snabdevanjem strujom, Tadić je rekao da je EPS obezbedio struju za obične ljude koji žive na severu Kosova zato što je KEK obustavio snabdevanje strujom i to tek posle tog poteza KEK-a.
Predsednik Srbije je izrazio nadu da je moguće naći praktično rešenje i depolitizovati ovo pitanje.
Tadić je iskoristio priliku da se zahvali 127 zemalja koje poštuju principe Povelje UN time što ne priznaju Kosovo.
Pokušavši da u debati odgovori predsedniku Srbije, Hiseni je naveo da bi Priština i Beograd trebalo da pomognu jedni drugima u evropskim i NATO integracijama, ponovivši stav da novi pregovori o statusu nisu mogući.
"Kosovo je usmereno ka miru i dijalogu sa svim susedima i mi smo poslednja zemlja na svetu koja želi nered i destabilizaciju. Međutim, srpska vlada se meša u pitanja Kosova i ovakvo mešanje destabilizuje region", naveo je Hiseni.
Neprihvatljiv plan o severu Kosova
Uoči sednice Saveta bezbednosti, predsednik Tadić rekao je za Radio-televiziju Srbije da je plan o integraciji severa Kosova za Srbiju apsolutno neprihvatljiv.
Tadić je rekao da je jedan od razloga zbog kojeg učestvuje na sednici Saveta bezbednosti poslednje istupanje Pitera Fejta ispred civilne kancelarije na Kosovu i Metohiji.
Fejt nije prvi put izneo u javnost ocene koje destabilizuju situaciju i koje, po mom mišljenju predstavljaju značajnu opasnost za sve nas koji živimo na prostoru Zapadnog Balkana i za sve nas koji pokušavamo da rešimo na miran i konstruktivan način upotrebom prava i diplomatije čitavu situaciju i probleme vezane za budući status Kosova i Metohije, rekao je predsednik Tadić.
"Ono što naši građani treba da znaju, kao i međunarodna javnost, a to ću još jednom ponoviti ovde u Njujorku, da kancelarija visokog predstavnika, ni sam Piter Fejt, ne rade unutar mandata Ujedinjenih nacija, niti je plan Martija Ahtisarija plan koji je Savet bezbednosti potvrdio, niti doneo na svojim zasedanjima", rekao je Tadić.
U tom kontekstu jedino ono što je primenjeno od strane UN može biti delotvorno na Kosovu i Metohiji, a plan o integraciji i reintegraciji severnog Kosova u tzv. državu Kosovo apsolutno je za Srbiju neprihvatljivo, ocenio je Tadić.
Razgovor o Mesićevim izjavama
Predsednik Srbije je uoči sednice SB obavestio generalnog sekretara Ban Ki-muna o izjavi predsednika Hrvatske Stjepana Mesića da bi upotrebio vojsku u slučaju da Republika Srpska raspiše referendum o otcepljenju.
"Namera Srbije je da upozori da opasne reči i izjave nisu dobrodošle u regionalnom političkom govoru. Srbija ne želi da poremeti svoje bilateralne odnose sa Hrvatskom i verujemo da sa novim predsednikom i vladom Hrvatske možemo postići konstruktivan dijalog i rešiti niz otvorenih pitanja koja se tiču naših sunarodnika u toj zemlji, zaštite kulturnog blaga", istakao je Tadić.
Prema njegovim rečima, Srbija će nastaviti konstruktivan dijalog sa Hrvatskom, ali zvanični Beograd ima "odgovornost da upozori na izjave koje dolaze iz drugih zemalja".
Ban Kimun poziva na fleksibilnost
Petnaestočlano telo razmatra redovni tromesečni izveštaj šefa UN Ban Ki-muna, na prvoj sednici na kojoj o stanju na Kosovu raspravlja i pet novih nestalnih članica, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Liban, Nigeriju, Brazil i Gabon.
Generalni sekretar UN je pozvao Beograd i Prištinu da ostave po strani rasprave o statusu, zarad poboljšanja regionalne saradnje.
Ban Kimun je, takođe, upozorio da lideri kosovskih Albanaca i dalje ignorišu njegovog specijalnog predstavnika, Lamberta Zanijera. Prvi čovek svetske organizacije navodi da je situacija na tom polju, ipak, malo bolja nego pre tri meseca, pošto se šef UNMIK-a, u međuvremenu, ali na marginama međunarodnih skupova, po jednom sastao sa predsednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem.
Iako je i ovaj izveštaj prvog čoveka svetske organizacije napisan pažljivo biranim diplomatskim jezikom, Ban je još jednom upozorio na hroničan nedostatak napretka u rešavanju ključnih pitanja koja se tiču kosovskih Srba, poput povratka prognanih ili rešavanja pitanja kulturnog nasleđa.
Generalni sekretar UN pozvao je Srbiju i Kosovo na fleksibilnost, kako bi definisali način učešća Kosova u regionalnim i međunarodnim mehanizmima i forumima, što je neophodno za ekonomski i demokratski razvoj i dugoročnu stabilnost regiona.
"UNMIK ostaje privržen olakšavanju angažovanja svih strana kako bi se pronašla praktična rešenja za pitanja od zajedničkog interesa. Uprkos saradnji strana, pokazalo se da je teško postići dogovor u oblastima kao što su pravosuđe, carina i kulturna baština", navodi se u izveštaju šefa UN.
Tadićev govor pred SB
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da bi 2010. godina mogla biti godina u kojoj će za Kosovo i Metohiju biti pronađeno rešenje u skladu sa međunarodnim pravom i u pravcu doprinosa ostvarenju zajedničkih prioriteta, kao što je članstvo u EU.
Tadić je u govoru pred Savetom bezbednosti UN rekao da se pokazalo da je samoproglašena nezavisnosti Kosova bila samo još jedan od neuspešnih pokušaja da se nametnu jednostrana rešenja.
Stoga je, po njegovom mišljenju, neophodno da se u bliskoj budućnosti sputaju sve ekstremističke snage koje na Balkanu pokušavaju da svoju volju nametnu "starim metodama".
"Jednostrano proglašena nezavisnost nas nije približila, već nas je naprotiv još više udaljila. Zato je ona neodrživa", ukazao je predsednik Srbije i dodao da se mora pronaći hrabrost da se podstaknu umerene snage i ponovo izgrade mostovi, da se prevaziđu predrasude i različitosti i da se ukrote strasti.
Srbija, kako je objasnio, želi da se sve postojeće političke nesuglasice reše pregovorima, što će biti logična posledica savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti unilateralno proglašene nezavisnosti Kosova.
"To neće biti lako. Psihološke barijere su visoke, i poverenje mora da bude obnovljeno. Prvi korak je stvaranje svesti o tome da je 1990. godina neponovljiva.
Srbija je danas demokratsko i napredno društvo koje će se uskoro pridružiti Evropskoj uniji. Svi moramo raditi kako bi se naša zajednička budućnost ostvarila u najbližoj budućnosti", poručio je predsednik Srbije.
Sačekati mišljenje MSP-a
Tadić je naglasio da je, u međuvremenu, neophodno da se do trenutka iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde na sudije ne vrši pritisak novim priznavanjima nezavisnosti Kosova.
"Onoga trenutka kada Međunarodni sud pravde iznese mišljenje, imaćemo mogućnost da učinimo pomak unapred. Smatramo da je dijalog najefikasniji način da se dođe do održivog rešenja - opšteprihvatljivog i održivog ishoda, koji neće bezobzirno žrtvovati zajedničke geostrateške prioritete da bi se izašlo u susret jednostranim zahtevima i interesima", rekao je Tadić.
U međuvremenu, UN, prema Tadićevim rečima, moraju ostati nezaobilazni faktor mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji.
"Konstruktivni pristup koji je prihvaćen u UN, i u organizacijama koje rade pod supervizijom UN, stvorio je uslove da odgovorni učesnici u procesima na KiM deluju zajednički na poboljšanju života svih žitelja Pokrajine. To je učinjeno tako što su pred sve brojnijim konkretnim problemima statusna pitanja ostavljena po strani", naveo je Tadić.
Srbija, prema njegovim rečima, podržava takav pristup, što je dovelo i do konkretnih rezultata, poput potpisivanja Protokola o saradnji Euleksa i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Tadić je sa žaljenjem konstatovao da, i pored dobre volje Beograda, problemi u vezi sa carinom i funkcionisanjem pravosuđa u delovima Kosova i Metohije još nisu rešeni.
Glas iz Prištine samo uz posredovanje UNMIK-a
Predsednik Srbije je zatražio da se obaveze koje je na sebe preuzeo Savet bezbednosti po pitanju Kosova dosledno ispune, i da se na terenu sprovedu sva dogovorena rešenja - od Rezolucije 1244 do plana u šest tačaka generalnog sekretara UN.
Jedno od pitanja regulisanih tim dokumentima je nastup UNMIK-a u međunarodnim forumima, podsetio je Tadić, i dodao da je za Srbiju jedini prihvatljiv način da se glas administracije u Prištini čuje na multilateralnim skupovima upravo uz posredovanje UNMIK-a.
"Kosovo može i treba da učestvuje u multilateralnim i regionalnim forumima samo uz prisustvo predstavnika UNMIK-a, koji govori prvi, i sa pločicom na kojoj će pisati UNMIK-Kosovo ili lično ime učesnika", rekao je Tadić i ocenio da je odbijanje političkih predstavnika Albanaca u Prištini da se na taj način pojavljuju na međunarodnoj sceni čin samoizolacije.
Srbija, takođe, kako je dodao, smatra da uloga Kfora u očuvanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji ne sme biti umanjena, a to se posebno odnosi na zaštitu srpskih manastira i drugih verskih objekata.
"Smatramo da predlog da se posao obezbeđivanja nekih od tih objekata ustupi lokalnim policijskim snagama neće doprineti poboljšanju krhke bezbednosne situacije. To je veoma važno budući da su i manastirske zajednice, koje bi bile najpogođenije takvim rešenjem, iskazale otvoreno protivljenje", rekao je Tadić.
Kada je reč o zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu, Srbija, kako je dodao, smatra da je, zaslugom UNMIK-a, na tom polju učinjen znatan napredak, ali da je neophodno da EU postavi specijalnog izaslanika čiji bi zadatak bio da izdejstvuje saradnju vlasti u Prištini po pitanjima zaštite, konzerviranja i restauracije srpskih sakralnih objekata.
Tadić je, međutim, naveo i više uznemirujućih podataka koji svedoče o nespremnosti lokalnih vlasti da se problemi u ovoj oblasti reše, i pozvao UN da se ozbiljnije angažuju.
Izbori nelegitimni
Osvrćući se na lokalne izbore na Kosovu, prošle jeseni, koje je raspisala administracija u Prištini, Tadić je rekao da su oni bili potpuno nelegitimni, budući da nisu održani u skladu sa Rezolucijom 1244, već na osnovu plana Martija Ahtisarija koji nema podršku Saveta bezbednosti UN.
"Pod zadatim okolnostima bilo je nemoguće da Srbija podrži izbore jer bilo je jasno da nema uslova da velika većina kosovskih Srba na njima učestvuje", rekao je Tadić, i izrazio žaljenje zbog toga što ta činjenica nije konstatovana u najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN.
"Nastavićemo da podržavamo proces funkcionalne decentralizacije koja će biti prihvatljiva svim zainteresovanim stranama. Izbori koje je raspisala Priština su lažni početak tog procesa koji nas nikuda neće odvesti. Moramo raditi zajedno, kroz statusno neutralne organizacije, kao što je OEBS, kako bismo stvorili legitimni plan decentralizacije koji bi imao šansu da uspe", rekao je Tadić.
Protest zbog sprečavanje posete srpskih zvaničnika
Predsednik Tadić je pred Savetom bezbednosti izrazio protest zbog opstruiranja i sprečavanja poseta državnih zvaničnika Srbije Kosovu i Metohiji, ističući da se vlasti u Beogradu dosledno pridržavaju dogovorenih procedura.
"Teško je zamisliti naš doprinos poboljšanju situacije na terenu ako nam se uskraćuje mogućnost da radimo sa srpskom zajednisom širom Kosova i Metohije", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je izneo nedavni primer zadržavanja ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovića u blizini Štrpca, a potom i njegove "nasilne deportacije" od strane Kosovske policije, i pozvao nadležne međunarodne institucije da u budućnosti spreče takve zloupotrebe.
"Politička neslaganja oko statusa ne smeju u budućnosti rezultirati ovako drastičnim uskraćivanjima osnovnih ljudskih prava", rekao je Tadić.
"Ovakva klima radikalne netolerancije može samo doprineti tome da broj povrataka interno raseljenih osoba, koji je, i prema izveštaju generalnog sekretara UN, veoma nizak, bude još niži. Za više od 200.000 Srba koji su bili žrtve etničkog čišćenja pravo na povratak je i dalje uskraćeno. Na žalost, albanske vlasti izgleda žele da pošalju poruku koja glasi - prihvatanje jednostrano proglašene nezavisnosti je uslov da budete izvan arbitrarnog domašaja policije", ocenio je Tadić.
Krhka bezbednosna situacija
Predsednik Srbije se na kraju govora osvrnuo i na "krhku" bezbednosnu situaciju na severu Kosova, ističući da sve oštrija retorika kojom Euleks opisuje legitimne srpske institucije u tom delu Pokrajine, nazivajući ih "paralelnim", ni na koji način ne doprinosi stabilnosti.
"Jedine paralelne institucije na Kosovu su one koje su proistekle iz jednostrano proglašene nezavisnosti. Samo njihovo postojanje je kršenje Rezolucije 1244. Ako Euleks, Kfor, ili bilo ko drugi, želi da kritikuje neku vlast na Kosovu, neka počne od vlasti koju su unilateralno obrazovali Albanci u Prištini bez saglasnosti Saveta bebzbednosti UN, i uz jasno kršenje principa međunarodnog poretka", poručio je Tadić.
Predsednik Tadić je upozorio i na pogubnost planova za nametanje takozvanog "konačnog rešenja" na severu Kosova, kojim se nasilno želi sprovesti takozvani Ahtisarijev plan na celom području Pokrajine.
"Ta strategija može biti primenjena samo uz upotrebu drakonskih i nedemokratskih mera prema srpskoj zajednici na severu Kosova. Oni koji najavljuju takve planove snose isključivu odgovornost za destabilizaciju situacije koju ovakav konfliktni scenario sasvim sigurno i ima za cilj", objasnio je Tadić.
Predsednik Srbija je zaključio da takve namere odgovaraju samo ekstremistima, i izrazio očekivanje da će Kfor i Euleks zaštititi srpsko stanovništvo na severu Kosova od agresivnih ambicija koje stoje iza najavljenih poteza administracije u Prištini.
.jpg)
