Izvor: Blic, 19.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavobolja zbog pasoša i lečenja
Imate ličnu kartu izdatu u Srbiji, crnogorsko državljanstvo i želite nov pasoš? U problemu ste, poput Tamare Petrović. Pasoš ne želi da joj izda Crna Gora jer u toj zemlji nema prijavljeno boravište, a ne može da joj ga dodeli ni Srbija jer nema njeno državljanstvo.
Domaći gosti
Bojazan da će turistička sezona u Crnoj Gori, posle referenduma i osamostaljenja Crne Gore podbaciti, pogotovo da će je bojkotovati turisti iz Srbije koji su najmnogobrojniji i najznačajni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gosti, pokazala se neopravdanom. Turistička žetva u godini posle referenduma u Crnoj Gori bila je berićetnija nego prethodna 2005. godina, kada je srpskih turista bilo manje nego u 2006. Prema zvaničnim podacima Nacionalne turističke organizacije Crne Gore (NTO CG), u toku 2006. u periodu od januara do decembra, crnogorsko more i planine posetilo je 570.000 turista iz Srbije, koji su ostvarili preko 3.700.000 noćenja. Tokom letnje sezone u 2006. u Crnoj Gori je boravilo pet odsto više turista iz Srbije, a ostvarili su više od tri odsto više noćenja u odnosu na sezonu 2005. godine, kada smo bili jedna država. Srpski turisti se u Crnoj Gori evidentiraju kao domaći gosti i posebno se vodi računa o podizanju kvaliteta turističke ponude u Crnoj Gori, baš zbog činjenice da su oni najmnogobrojniji i da mogu uticati na finansijski bilans ove privredne grane. B. Ćetković
Problem sa pasošem jedna je od posledica razlaza dve države, odnosno raspada državne zajednice SCG. Zakon o pasošu, koji bi regulisao ovo pitanje, još nije donet. Vlada Srbije nije ni usvojila predlog nacrta koji bi trebalo da uputi Skupštini. Tako će Tamara, kao i ostali državljani Srbije, ali i Crne Gore, putovati do daljnjeg sa trenutno važećim pasošima.
Dragan Sekulović, pomoćnik ministra inostranih poslova Crne Gore, kaže da će se postojeći pasoši SRJ koristiti u prelaznom periodu od tri godine. Do tada, dve vlade oslonjene su na stari princip, tako da državljani i Srbije i Crne Gore još uvek koriste pasoše na kojima je ime Savezne Republike Jugoslavije, države koja pod tim imenom ne postoji već četiri godine.
Ali, šta ukoliko vam pasoš upravo ističe?
- Ako državljanin Crne Gore ima prijavljeno prebivalište u Srbiji i poseduje ličnu kartu Srbije, zahtev za izdavanje putne isprave podnosi kao i do sada, nadležnom organu policijske uprave ili stanice na teritoriji Srbije gde ima prijavljeno prebivalište. Važeći zakon o putnim ispravama omogućava pod jednakim uslovima prava i državljana Srbije i Crne Gore - kažu u MUP-u Srbije.
Penzija
Sonja Jovanović žrtva je neregulisanih odnosa dveju država nakon njihovog razdruživanja. Državljanin je Srbije, živi u Crnoj Gori i ima njihovu ličnu kartu. Penziju je zaradila u Srbiji. Ali, mesecima od nje nije videla ni dinar. Da bi regulisala penzioni status, mora da priloži ličnu kartu. Ali, ne prihvataju crnogorsku. U Penzioni fond Crne Gore ne može da se prijavi jer nije njihova državljanka, a nije ni njihov penzioner. Za Sonju i one koji dele njen problem država još nema rešenje.
- Novi sporazum o socijalnom statusu upravo bi trebalo da reguliše takve probleme. Sporazum je potpisan, ali da bi stupio na snagu mora biti ratifikovan u parlamentima dveju država. Kada će to biti, još se ne zna - kaže Zoran Panović, načelnik sektora za penzijsko i invalidsko osiguranje u Ministarstvu rada Republike Srbije.
U ovom sektoru nemaju podatak koliko građana Srbije deli Sonjin problem. Ali, objašnjavaju da je u međuvremenu, do ratifikacije sporazuma, potpisan protokol o isplati. Po tom protokolu, oko 3.500 penzionera koji žive u Crnoj Gori primaju penziju Fonda PIO Srbije i oko 1.500 penzionera u Srbiji prima crnogorsku penziju. U Ministarstvu rada tvrde da posle zastoja od nekoliko meseci, do potpisivanja protokola, penzioneri primaju isplate nesmetano i da će svi doći na red.
Lečenje
S obzirom na to da Sonja Jovanović nema regulisanu penziju, nema ni zdravstvenu knjižicu jer nema potvrdu da će Penzioni fond isplatiti zdravstvene troškove. Sonja svoje pravo na zdravstveno osiguranje izvodi na osnovu prava na penziju.
- Gospođa Jovanović mora da uskladi ličnu kartu sa državljanstvom. U suprotnom, neće imati pravo na zdravstveno osiguranje do ratifikovanja sporazuma - zaključuje Vladan Ignjatović, načelnik centra za informisanje Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, bez objašnjenja na koji način je za ovu ženu to izvodljivo.
Oni koji imaju crnogorsko državljanstvo, a srpsku ličnu kartu, po tom protokolu imaju pravo na zdravstvenu knjižicu u Srbiji, kao i obrnuto. Ali, to važi samo za one koji su u takvoj situaciji zatečeni u momentu razdruživanja.
- Ukoliko ste se 5. juna, dan nakon razdruživanja, doselili u Beograd iz Crne Gore ili iz Niša u Budvu i izvadili lične karte u novom mestu prebivališta, a zadržali ste srpsko, odnosno crnogorsko državljanstvo, pravo na zdravstvenu knjižicu ne možete ostvariti. I to neće biti moguće, sve dok se ne ratifikuje sporazum o socijalnom osiguranju - kaže Ignjatović.
I ovaj sporazum su potpisali nadležni ministri obe vlade, ali skupštine ih još nije ratifikovala. Dok se to ne dogodi, svi koji su se naknadno doselili u Srbiju ili su se iselili u Crnu Goru ne mogu imati zdravstvene knjižice.
Inače, za sve ostale Srbe u Crnoj Gori, kao i Crnogorce u Srbiji, omogućeno je lečenje na osnovu privremenog protokola koji važi od dana razdruživanja, 4. juna prošle godine. Sve troškove lečenja, na osnovu ovog propisa, pokriva zdravstveno osiguranje. Ukoliko imate crnogorsko državljanstvo, morate imati uput lekara za lečenje u Srbiji, sa pečatom njihovog fonda za osiguranje koji će snositi troškove lečenja. I, obrnuto.
- Bez pečata fonda, uput je samo bezvredan papir s kojim nije moguće ići u Srbiju na lečenje - kaže Ignjatović.
Studiranje
Iako se o tome pre razdruživanja vodilo dosta polemike, upis studenata na Univerzitete u Srbiji i Crnoj Gori za sada se obavlja po nepromenjenom sistemu, do konačnog regulisanja ovog pitanja međudržavnim sporazumom.
- Student sam četvrte godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nisam osetio nikakve promene na Univerzitetu nakon razdvajanja državne zajednice. Slušamo nastavu, upisujemo godinu kao i do sada, kao studenti iz Srbije. Moji drugovi koji žive u Studentskom domu takođe imaju isti status kao studenti iz Srbije - kaže Jugoslav Vučetić.
Štednja
- Pitanje koje je bilo otvoreno i pre promene državnog statusa je pitanje nadoknade štedišama ukoliko su banke iz druge republike, „Jugoskandik" i „Dafiment" pre svega. Stav Srbije je da obeštećenje građana treba obaviti po teritorijalnom principu, a Crna Gora smatra da treba da ih obešteti republika iz koje je bila pomenuta banka. Ishod je da crnogorske građane nije niko obeštetio za štednju u pomenutim bankama - ističe dr Nikola Fabris, glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore.
Zapošljavanje
Nikola Fabris ukazuje i na problem prilikom zapošljavanja jer se traži prebivalište i radna knjižica iz republike u kojoj se zapošljava. U protivnom, zapošljavanje teče po režimu za strance.
Granica
Od razdvajanja država, kada se kreće put Crne Gore ili Srbije, nije potrebno nositi pasoš. Granica se prelazi samo sa ličnom kartom.
Imovina
Za razliku od ovih problema, imovinsko-pravna pitanja između dveju država mahom su regulisana. Srboljub Panić, direktor Direkcije za imovinu Srbije podseća da je imovinska raspodela rešena i pre samog formalizovanja razdruživanja.
- Ustavnom poveljom ovo pitanje regulisano je tako da sve nekretnine Republike Srbije na njenoj teritoriji ostaju u njenom vlasništvu i obrnuto, tako da sada nemamo nijedno sporno imovinsko-pravno pitanje - kaže Panić.
Nema spora ni oko imovine bivše Vojske SCG, tvrde u ministarstvima odbrane novonastalih država. Izuzetak je rasprava oko 42 borbena aviona i helikoptera, stacionirana na Aerodromu „Golubovci" u blizini Podgorice. Ovo pitanje biće rešeno dogovorom dveju vlada, tvrde u nadležnim ministarstvima.
