Izvor: RTS, 27.Okt.2014, 15:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Geršman: SAD ne mogu prepustiti Balkan Evropi

Predsednik američke Nacionalne zadužbine za demokratiju Karl Geršman smatra da se SAD se ne mogu povući sa Balkana i prepustiti ga Evropi, ističući da rešavanje pitanja političkih prava i sloboda iziskuje njihovo snažno prisustvo.

"Balkan nije nestao sa geopolitičke mape i SAD ne mogu jednostavno reći - ovo je evropski problem", rekao je Geršman u intervjuu Radiju Slobodna Evropa (RSE), govoreći o problemima sa kojima se region suočava, a za koje ocenjuje da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su dugoročni, prenosi Tanjug.

"Kada je reč o političkim pravima i slobodama, to iziskuje snažno prisustvo SAD u nastojanjima da se prevaziđu ove teškoće na Balkanu, iako Vašington treba da se suoči i rešava veće probleme, kao što su Bliski istok, zatim u odnosi sa Kinom i ostali", rekao je Geršman, koji je bio predstavnik SAD u Komitetu UN za ljudska prava u vreme administracije Ronalda Regana.

U razgovoru Geršmana sa RSE tokom međunarodne konferencije "Forum 2000" u Pragu, bilo je reči i o pretnji militanata Islamske države, situaciji u Ukrajini i izazovima sa kojima se suočava demokratija u vreme globalne ekonomske krize, pre svega o produbljivanju nejednakosti.

Geršman ocenjuje da se militantni aktivisti Islamske države nisu pojavili iznenada te da se sve ovo što se danas dešava moglo predvideti, kao i da se problem ne može rešiti samo vazdušnim udarima, već da je potrebno poslati i specijalne snage koje će sa zemlje pomoći da bombardovanje bude delotvornije.

Osvrnuvši se na situaciju u Ukrajini, on je ukazao da u toj zemlji nije moguće političko rešenje bez vojne ravnoteže, uz ocenu da su ukrajinske snage veoma slabo naoružane i ne mogu da se odupru modernoj ruskoj armiji, te da joj je stoga potrebna vojna pomoć u obuci i naoružanju.

Kada je reč o problemu nejednakosti, Geršman ocenjuje da rešavanje tog problema nikada nije bilo moguće bez snažnog privrednog rasta i konkurentnosti.

Geršman je predsednik Nacionalne zadužbine za demokratiju, sa sedištem u Vašingtonu, još od njenog osnivanja.

To je američka neprofitna organizacija koja je osnovana 1983. sa ciljem promovisanja demokratije, a finansira se uglavnom iz sredstava koje joj na godišnjem nivou dodeljuje američki Kongres kroz budžet Stejt departmenta namenjen Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID).

Nacionalna zadužbina za demokratiju podržava više od 1.000 projekata nevladinih grupa koje streme ka demokratskim ciljevima u više od 90 zemalja, navodi se na sajtu te organizacije.

U sastavu njenog upravnog odobra su vladini zvaničnici, poput bivših kongresmena Martina Frosta i Vina Vebera, bivših senatora, ministara, ambasadora, kao i naučnici, profesori i eksperti na prestižnim institucijama, ali i poslovni i sindikalni lideri.

Nastavak na RTS...