Izvor: Mondo, 07.Dec.2016, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Geringove" slike ne damo Italijanima - zasad

Viši sud u Beogradu odbio je zahtev tužilaštva pri Osnovnom sudu u Bolonji za privremenu zaplenu osam umetničkih slika izloženih u Narodnom muzeju u Beogradu.

Foto: screenshot/youtube Gering sedi iza Hitlera.

Sud je odbio zahtev jer nisu ispunjeni zakonski uslovi za usvajanje zahteva.

U saopštenju suda se navodi da je 29. novembra sud doneo odluku u kojoj je utvrdio da ne može da udovolji podnetom zahtevu za pružanje međunarodne pravne pomoći, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << mu je uputio javni tužilac pri Osnovnom sudu u Bolonji, imajući u vidu da nisu ispunjene zakonske pretpostavke koje su propisane Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Donoseći ovakvu odluku, sud je, između ostalog, cenio da li u konkretnom slučaju postoje osnovi sumnje da su prijavljena službena lica iz Italije i Srbije preduzimanjem opisanih radnji, ostvarila zakonske elemente krivičnog dela nedozvoljena trgovina kulturnim dobrima ili nekog drugog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, a koji osnovi sumnje bi bili razlozi za odobrenje mere privremenog oduzimanja predmeta od Narodnog muzeja u Beogradu, napominje sud.

Foto: Wikipedia

Zašto sad?

Kusovac je naveo da su pet od osam slika, koje sada traži Italija, slike koje je maršal Trećeg rajha Herman Gering kupio 1941. godine od jedne italijanske porodice, uz posredovanje antikvara. "Malo je čudno da se sad kao italijanska nacionalna baština potražuju slike koje je legalno kupio Gering 1941. godine u savezničkoj fašističkoj Italiji", naveo je Kusovac, ocenjujući da "izgleda da neko želi da izbriše činjenicu da je Italija do 1943. godine bila članica sila osovine".

Odluka je putem međunarodne pravne pomoći dostavljena nadležnim organima Republike Italije.

Zamolnica Republike Italije sa zahtevom tužilaštva pri Osnovnom sudu u Bolonji za privremenu zaplenu osam umetničkih slika stigla je u Viši sud u Beogradu 18. novembra 2015. godine.

Istovremeno, zahtevana je i restitucija umetničkih dobara Republici Italiji, jer, kako su tvrdili nadležni organi te države, osim što predstavljaju materijalni dokaz u krivičnom postupku, reč je o dobrima koja su zakonito vlasništvo te države.

U tužilaštvu u Bolonji u toku je krivični postupak protiv dva srpska državljana i nekoliko italijanskih zbog sumnje da su malverzacijama posle Drugog svetskog rata slike došle u Beograd.

U pitanju su: ulje na platnu "portret Kraljice Kristine od Danske" - autor Ticijan, ulje na platnu "Madona sa detetom i donatorom" - autor Jakopo Tintoreto, tempera na panelu "San Roko" - autor Vittorio Carpačio, tempera na panelu "San Sebastian" - autor Vitorio Carpačio, ulje na panelu "Poklonstvo deteta sa anđelima i svecima", slika tempera na panelu "Madona sa detetom"- autor Paolo Venecijano, tempera na panelu "Madona sa detetom, sveci, blagovest, raspece, triptih" i tempera na panelu "Madona i dete na tronu" - autor Spinelo di Luka Spineli.

Ovim povodom istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac rekao je ranije Tanjugu da su pomenuta dela Italijani legalno prodali za vreme Drugog svetskog rata, kao i da su neka od tih dela bila izložena u Italiji 2004. godine, ali da tada osporavanja vlasništva ili zahteva za povraćaj slika nije bilo.

U Narodnom muzeju su rekli da su sva umetnička dela u zbirkama Narodnog muzeja zakonito vlasništvo Republike Srbije i napominju da nisu dobili nikakav zvanični zahtev italijanskog tužilaštva povodom osam pomenutih slika.

Dela su u Narodnom muzeju u Beogradu, čiji je dugogodišnji kustos Nikola Kusovac rekao da su odštetu Jugoslaviji za umetnine koje su u njoj opljačkane i nisu vraćene dodelili organi američke okupacione uprave u Nemačkoj, koji su posle 1945. godine upravljali Sabirnim centrom u Minhenu, u kojem je čuvano zaplenjeno umetničko blago koje su nacisti opljačkali širom Evorpe.

Nastavak na Mondo...