Izvor: Blic, 27.Jan.2013, 01:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gas iz suvog leda oblikuje peščane dine na Marsu

Sezonska topljenja leda od ugljen-dioskida, u blizini Marsovog severnog pola, oblikuju brazde u peščanim dinama regiona, pokazala su nova istraživanja uz pomoć podataka sa Marsovog izviđačkog orbitera (MRO).

Ovo otkriće pokazuje da se površina crvene planete i danas menja, iako su Marsovi vulkani neaktivni, a tečna voda na površini odavno isparila, preneo je portal “Spejs”.

-To je neverovatan dinamički proces. Imali smo staru teoriju da je sva akcija na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Marsu okončana pre više milijardi godina. Zahvaljujući MRO i njegovoj sposobnosti da prati promene, ustanovljena je nova paradigma, a to je da na Marsu danas ima mnogo aktivnih procesa – navela je Kendis Hensen iz Instituta za planetarnu nauku u Tusonu, Arizona.

MRO je fotografisao dine kod severnog pola crvene planete, sa kamerom visoke rezolucije HiRise. Slike otkrivaju niz brazdi na dinama, a naučnici ističu da je ovaj fenomen podstaknut prolećnim otapanjem površinskog sloja zamrznutog ugljen-dioksida, poznatog i kao suvi led.

Ovo otapanje prvo počinje sa donje strane ledenog sloja, koja je u dodiru sa toplijim tlom, kažu naučnici. Suvi led iz čvrstog prelazi u gasovito stanje, a pritisak raste kako se stvara sve više i više gasa koji je zatočen. Na kraju, dolazi do pucanja leda i nešto ugljen-dioksid gasa se oslobađa, stvarajući privremene brazde na dinama dok šišteći izlazi kroz pukotine.

Gas koji izlazi takođe nosi i pesak, koji formira tamne linije dok se prosipa po suvom ledu na dinama. Ti tamni “potoci” nestaju sa isparavanjem sezonskog leda, a vetar izbriše većinu novooformljenih brazdi, dok sledeće zime i proleća ovaj proces ponovo ne uzme maha.

Ove brazde su umanjena verzija “rovova” koje je MRO snimio na drugoj, strmijoj dini, a koje su očigledno formirane na sličan način, kažu istraživači. Takvi procesi uočeni su i kod južnog pola četvrte planete od Sunca.

Naučnici su objavili tri nove studije na tu temu, koje su objavljene u žurnalu “Ikar” (Icarus). Sve su zasnovane na podacima sa MRO tokom tri Marsove godine (otprilike šest Zemaljskih). U njima je zabeleženo niz promena godišnjih doba na Marsu.

Povezane vesti: Pogledajte kako izgleda Mars noću U drevnom krateru na Marsu možda ima života Poslednji astronaut koji je hodao Mesecom: Kao da je bilo juče Ruski i američki astronaut spremaju se za misiju u svemiru Ogromna oluja prašine na Marsu

Nastavak na Blic...