Izvor: Politika, 22.Feb.2014, 11:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gas će plaćati i oni koji ga ne troše
„Srbijagas” odblokirao račun „Železari”, pošto je naplatio 6,3 miliona evra, ali potražuje još 472 miliona dinara
Račun smederevske železare opet je „prohodan” i to posle samo nekoliko sati pošto ga je „Srbijagas” zbog dugova blokirao. Račun je sad prazan, a radnici su ostali bez svojih zarada za februar. Istovremeno je povučena i tranša kredita od 30 miliona evra predviđena za finansiranje proizvodnje „Železare”, ali te pare ne mogu da se troše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za platu.
I radnici „Srbijagasa” su nedavno imali isti problem. Nisu primili januarsku platu, zbog toga što nisu platili dug Rusima od oko sedam miliona dolara za gas, pa im vlada nije dozvoljavala isplatu zarada.
Zbog neplaćenih dugova za gas od oko 20 milijardi dinara „Srbijagas” je bio spreman da isključi s mreže i „Petrohemiju”. Konkretnog plana za postizanje profitabilne proizvodnje u ovoj fabrici nema, a rok za „Petrohemiju“, kao i za još 153 preduzeća u Srbiji da izađu iz restrukturiranja je 30. jun. Ko će posle toga platiti ove dugove?
„Srbijagas” je, kako je „Politici” juče potvrdio Dušan Bajatović, generalni direktor odblokirao račun „Železari” čim je uspeo da naplati dug od oko 6,3 miliona evra.
– Blokadom računa smo naplatili koliko smo mogli. Dugovanje „Železare” na današnji dan je 472 miliona dinara, od toga je 66 miliona kamate, a 24. februara dospeva još oko 10 miliona dinara na naplatu, ali se ovde začarani krug ne završava, kaže Bajatović.
Dugovi prema „Srbijagasu”, međutim, nastavljaju da rastu. Toplane, distributeri, firme u privatizaciji i restrukturiranju i dalje mnogo duguju, a gas Rusima mora da se plaća redovno, objašnjava Bajatović i dodaje da se s „Železarom” začarani krug ne završava.
– Ukupna potraživanja „Srbijagasa” su oko 900 miliona evra, ali je veliko pitanje kako doći do para. Ko će i kako da naplati dug od „Petrohemije”? Ukoliko se u roku od 90 dana ne naplate potraživanja knjigovodstveno se vrši obezvređivanje i tako prikazana potraživanja su manja u bilansima, ali ona nominalno postoje. A kod banaka nema obezvređivanja kredita. Moraju da se plate na vreme sa svim kamatama, objašnjava prvi čovek „Srbijagasa”.
Ko je stvarno kriv za to što se dugovi ne plaćaju i što će se kao i do sada i svi budući dugovi stavljati na crtu uz objašnjenje da će platiti prvom prilikom, odnosno čim bude malo bolje.
Država je, objasnio je Bajatović, od 2010. godine, svesna ovih posledica, davala državne garancije „Srbijagasu”, samo da ne bi povećavala cenu gasa. Tako su od 2010. do kraja prošle godine date garancije u iznosu od oko 920 miliona evra, od čega je najviše para odobreno za tekuću likvidnost, ali i za refinansiranje kratkoročnog duga.
Bajatović je objasnio da je to samo potvrda da socijalna politika ima cenu koju neko uvek mora da plati, te da od milijarde evra duga više od polovine otpada na obaveze nastale zbog nerealne cene gasa. Gotovo 240 miliona je konvertovano u druge firme, 140 miliona su krediti, a 50 miliona evra je gubitak nastao zbog toga što ih je država naterala da investiraju u „Fijat”.
Zato je pri kraju 2013. godine neposlovni gubitak „Srbijagasa” nastao kao posledica otpisa potraživanja i obezvređivanja uloga koje je ovo preduzeće steklo po osnovu konverzije bio 173,3 miliona evra. Od toga su dugovi MSK „Kikinda” bili 67,1 i „Azotare” 39 miliona evra.
Rešenje je, dakle, u tome da se vlada okane stare prakse – da cena energenata bude socijalna kategorija i da se na ovaj način čuva socijalni mir. Sve dok je to tako u začaranom krugu, gde svi svima duguju, najgore će proći građani, koji će na kraju morati kao poreski obveznici sve dugove da plate, čak i ako gas ne troše. „Srbijagas” neće moći, ako se ništa uskoro ne promeni, da izmiruje redovne obaveze prema Rusiji. Jednog dana Rusi će nam zavrnuti ventile, a to znači – ostaćemo bez tog energenta.
Samo NIS-u ovo javno preduzeće za isporučeni gas duguje 24 milijarde dinara.
J. Petrović-Stojanović
objavljeno: 22.02.2014
