Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Apr.2011, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galbrajt: Tuđman dopustio da se dogodi zločin
ZAGREB,BEOGRAD -
Bivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt izjavio je da je tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman dopustio da se 1995. godine dogodi zločin u "Oluji".
On je, međutim, u razgovoru za Dnevnik 3 Hrvatske radio televizije sinoć ponovio svoju tezu da u Oluji nije počinjeno etničko čišćenje, prenela je agencija Hina.
"Po mom mišljenju ovde nije bila reč o etničkom čišćenju, jer u takvim slučajevima vojska proteruje stanovništvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << s neke teritorije.
U ovom je slučaju to stanovništvo pobeglo, možda su zato imali opravdani razlog, ali svakako su teritoriju napustili pre dolaska hrvatskih vojnih snaga", rekao je Galbrajt, odgovarajući na pitanje da li stoji konstatacija Haškog suda da je u "Oluji" počinjeno etničko čišćenje.
Galbrajt je ocenio da je presuda u Hagu imala malo drukčije značenje i da su se oslanjali na sastanke, osobito na onaj održan na Brionima da bi ustvrdili da je bila namera isterati srpsko stanovništvo.
"Smatram da Tuđman to nije učinio, ali videvši što se dogodilo, da su ljudi otišli dopustio je da se dogodi zločin", rekao je Galbrajt.
"Spaljivane su kuće i ubijani su oni koji su ostali da se drugi ne bi vratili", rekao je Galbrajt.
Odgovarajući na pitanje kako to da Hag sad kvalificira "Oluju" kao udruženi zločinački poduhvat, iako je američka administracija dala signal za tu operaciju, bivši ambasador je rekao da je on 1. avgusta 1995. preneo poruku vlade SAD Tuđmanu da razumeju zašto Hrvatska pokreće vojne operacije, da bi spasila Bihać.
"Rekli smo da se pod tim okolnostima ne protivimo vašim vojnim operacijama. No jasno sam pritom upozorio Tuđmana da mora zaštititi srpske civile, a on se na ta upozorenja oglušio", rekao je Galbrajt.
On je naglasio je da SAD nisu odobrile operaciju čiji je cilj bio proterivanje Srba. "Svakako nismo odobravali nikakvu operaciju čiji bi cilj bio proterivanje srpskog stanovništva".
Vekarić: Izricanje presude suočavanje sa prošlošću
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić rekao je sinoć da je tek izricanjem presude odgovornima za akciju "Oluja" Hrvatska počela da se suočava sa sopstvenom prošlošću i dodao da to nije presuda Hrvatskoj državi, već grupi ljudi na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom.
"Tek izricanjem ove presude došlo se do pravosudnog odgovora o tome šta se događalo u akciji 'Oluja'", rekao je Vekarić gostujući na u emisiji "Upitnik" na RTS-u.
On, takođe, smatra da iako je sada situacija u Hrvatskoj dramatična to "jeste put ka pomirenju".
Prema njegovim rečima, potrebno je da se stane sa obe noge na zemlju i razmišlja hladnih glava.
On je podsetio da je i u Srbiji bilo protesta i pritisaka na pravosuđe kada se u Beogradu sudilo za ratne zločine izvršene na poljoprivrednom dobru "Ovčara" u Hrvatskoj, kao i kada je uhapšen bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.
Vekarić je ocenio da je presuda važna i za žrtve podsećajući da je u akciji "Oluja" proterano 250 hiljada ljudi sa svojih ognjišta, kao i da je spaljeno oko 15.000 kuća
Artman: Nije bilo pritisaka za presudu generalu Gotovini
Bivši portparol haškog tužilaštva Florans Artman izjavila je da je u fazi istrage bilo pokušaja zaštite hrvatskog generala Ante Gotovine, ali da tokom suđenja nije bilo nikakvih uticaja na odluku.
Pritisak pojedinih stranih diplomata, koji su u fazi istrage lobirali za to da Gotovina ne bude optužen pred Haškim tribunalom, nije imao uticaja i presuda veća sudije Alfonsa Orija doneta je bez mešanja velikih sila, smatra Florans Artman, portparol bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.
"Ne verujem da su velike sile uticale na presudu hrvatskim generalima", rekla je Artman za današnju "Politiku".
Ona je dodala da joj je poznato da su "neke ličnosti, nekoliko diplomata koji su radili u Rusiji i u bivšoj Jugoslaviji, u svoje ime pokušali da utiču na taj predmet u fazi pre podizanja optužnice".
Prema njenim rečima, oni su govorili su da znaju Gotovinu i da je bio jako fin, kao da to isključuje mogućnost da je počinio zločine.
"Ti ljudi bili su protiv optuživanja Gotovine, ali njihov pritisak nije dao rezultata. Uvek ima osoba koje se mešaju u ono u šta ne bi trebalo", kaže Florans Artman.
Ona nije želela da imenuje one koji su pokušali da utiču u postupku protiv Gotovine.
Velike sile, objašnjava Artman, smatrale su ranije da "oni koji vode pravedni rat ne bi trebalo da budu optuživani čak ni ako se u takvom ratu dogode zločini".
Prema njenim rečima, i u Hrvatskoj postoji problem što su njeni državljani znali da su u akciji "Oluja" počinjeni zločini, ali su verovali da je nekažnjivost u pravednom ratu moguća.
Međunarodno pravo, prema njenim rečima, ne dozvoljava nekažnjivost zločina počinjenih u takozvanom pravednom ratu. Bez obzira na to da li se vodi pravedni ili nepravedni rat, ističe Artman, kršenje međunarodnog prava mora biti kažnjivo, iako se neki još nadaju da to može da se izbegne.
Ona ne očekuje da bi bilo kakvi uticaji mogli da dovedu do obrta u žalbenom postupku, koji je najavila odbrana osuđenih hrvatskih generala.
EU bi kaznila Hrvatsku u slučaju nasilja nad Srbima
Vlada Hrvatske i predsednik Ivo Josipović neće dozvoliti da eskalacija nacionalnog nezadovoljstva, izazvana presudama hrvatskim generalima, ugrozi bezbednost Srba u Hrvatskoj, a bilo kakav ekstremni oblik ponašanja kaznila bi i Evropska unija, osporavanjem članstva, izjavio je savetnik predsednika Hrvatske za spoljnu politiku Damir Grubiša.
"Naravno da (EU) vrlo pažljivo prati situaciju i svaki ekstremni oblik izazvaće njeno reagovanje i otežati put ulaska u EU", rekao je Grubiša za "Blic".
"Vlada ne bi dopustila linč hrvatskih Srba, nepotrebne su bilo koje druge garancije kada one već postoje, jer ta vlada zavisi od podrške srpske manjine u Hrvatskoj. Srbi su ti koji su spasili tu vladu od pada u burnim događajima ekonomske krize", kazao je on.
Grubiša je ocenio da bi bes naroda trebalo da bude usmeren prema hrvatskoj vladi, koja je "uljuljkivala javnost na taj način da nije obelodanila šta se događalo i što do javnosti nisu došle čak ni mere kažnjavanja ljudi koji su počinili zločine".
"Bes demonstranata trebalo bi da bude usmeren prema hrvatskoj vladi koja je hrvatsku javnost držala u zabludi da će sud prihvatiti argumente odbrane, a istovremeno se kroz taj bes negiraju osnovne činjenice - da je do zločina došlo i da krivci nisu nikada procesuirani u Hrvatskoj", kazao je Grubiša.
On je istakao da postoje nacionalističke i ekstremističke snage koje žele da iskoriste novonastalu situaciju zbog borbe za vlast i dodao da predsednik Josipović želi smirivanje situacije i da će u tom pravcu i delovati.
"Već danas nema nikakvih protesta što znači da će se oni povremeno događati u predvečerje ulaska u EU i naravno, pred izbore. Mislim da će se situacija vrlo brzo smiriti i da je to u interesu vlade. Jer dalje rasplamsavanje imalo bi negativne posledice i po vladu. Nacionalistički talas mogao bi u suprotnom i njih odneti sa scene", rekao je savetnik predsednika Hrvatske.
On je izrazio uverenje da presude neće prouzrokovati zahlađenje odnosa Srbije i Hrvatske "ni na trenutak".
"Verujem da neće, jer će vlada nastojati da minimizira štetne reakcije na odluku Haga pružajući pomoć advokatskom timu i razvijanjem diplomatske akcije kako bi u međunarodnoj javnosti osporili tačku presude za 'Oluju' kao zločinački poduhvat", rekao je Grubiša.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
