Izvor: Blic, 29.Okt.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fizičke poslove niko ne želi
Većina Beograđana rekla bi da se ne stidi nijednog poštenog posla. I pored velike nezaposlenosti pojedini poslodavci imaju probleme da nađu radnike. Muškarci izbegavaju teške fizičke poslove, poput rada na građevini, dok su za žene najnepoželjniji poslovi sobarice, spremačice i pranja posuđa u restoranima.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Beogradu je evidentirano blizu 100.000 nezaposlenih, ali realno je nešto manje, ne mnogo, jer rade na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << crno. Ekonomska kriza, uprkos velikoj nezaposlenosti, nije dovela do toga da se u prestonici poslovi prihvataju „po svaku cenu”.
- Letos nismo mogli da nađemo radnika čiji bi posao bio da sedi ispod suncobrana i čuva parking za 15.000 dinara mesečno. Svima je to bila premala zarada. Takođe, mnogi neće da rade poslove koji počinju u pet sati ujutro, iako mi uvek vodimo računa da taj posao ponudimo nekome ko živi u blizini - kaže direktorka Omladinske zadruge „Bulevar” Breda Milić.
Najnepoželjniji poslovi u oblasti građevinarstva su zidar, armirač i tesar, kod kojih je neophodna i odgovarajuća zdravstvena sposobnost. Zanimljivo je da za poslom zavarivača postoji najveća potražnja, a da skoro niko ne želi da ga obavlja. Takođe, većina ne želi da se bavi terenskom prodajom osiguranja ili novina.
- Jedan od razloga za nezadovoljstvo navedenim poslovima je i plaćanje na procenat uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo, kao i veliko područje koje komercijalista treba da pokrije - objašnjavaju u NSZ.
Sudeći po popularnosti određenih kurseva, građani bi se najradije obučavali za poslove na kojima će odmah po završetku kursa naći posao koji za minimum rada obezbeđuje najveću zaradu.
- Najpopularniji su kursevi za negu lepote i za servisera bele tehnike, računara i mobilnih telefona. Isto tako, kursevi za dimničare, kamenoresce ili obućare, sve su manje traženi jer se smatraju teškim poslovima sa slabom zaradom. A baš je za tim poslovima velika potražnja - kažu u Narodnom univerzitetu „Božidar Adžija".
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje najviše se traže IT stručnjaci, zavarivači; inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, inženjeri građevinarstva, knjigovođe, pekari, poslastičari, kuvari i pica majstori, mesari i kozmetičari.
Radna snaga iz Aranđelovca
Vladimir Maksin u Krnjači, na 26 ari zemlje, gaji 12.000 sadnica jagoda. On kaže da nekoliko meseci nije mogao da nađe radnike za posao branja jagoda za dnevnicu od 2.000 dinara.
- Veliki broj poznanika iz Beograda, koji su mi se prethodno žalili kako jedva imaju šta da jedu, odbili su ovaj posao. Zaposlio sam ljude iz Aranđelovca, koji su bili oduševljeni dnevnicom i odmah se prihvatili posla - priča Maksin.
