Izvor: Blic, 12.Nov.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filozofija ishrane važnija od dijete
Većina stručnjaka se bavi problemom gojaznosti, a odlučujući značaj pridaje navikama u ishrani jer dijete uglavnom imaju kratkotrajne rezultate i utiču na imuni sistem. Dakle, zaboravite izgladnjivanje i promenite filozofiju ishrane.
Ljudi pate od prekomerne težine jer uzimaju više kalorija nego što im je potrebno. Pod uslovom da čovek jede manje, a više vežba, postići će vitku liniju. Koliko kalorija treba da unese da bi osigurao takav ideal, zavisi od individualnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svojstava metabolizma, aktivnog ili neaktivnog života, emocionalnog stanja u kome se nalazi, značaja koji pridaje hrani, a najvažnije - navika vezanih za ishranu. Većina stručnjaka koji se bave problemom gojaznosti odlučujući značaj pridaje upravo navikama u ishrani i permanentnoj kontroli optimalne težine.
Odavno je poznato da dijete, ma kakve one bile, imaju prolazne rezultate. Zašto? Zbog jednostavnog razloga: osoba koja je postigla zadovoljavajući estetski učinak dijetom ubrzo se vraća svojim ranijim navikama u ishrani. Rezultat je i vraćanje kilograma. Dakle, treba stalno imati na umu da raznovrsna ishrana vodi ka zdravlju, treba zaboraviti dijete i promeniti filozofiju ishrane. Kako?
1. Prvo otkrijte zašto imate višak kilograma
Da li je to zato"
- što ste jeli veće količine hrane od optimalne, a toga i niste bili svesni
- što ste malo ili uopšte niste vežbali
- što ste napestost „lečili” hranom
- što ste razvili filozofiju da se jednom živi
- što jedete brzu i nekvalitetnu hranu
- što svi dobro jedu u vašem društvu
- što automatski jedete čim vam je hrana u blizini
- što ste, kako kažete, zavisni od slatkiša
- što patite od dosade i depresije
- što vam je hrana jedini „drug”
- što jednostavno volite da jedete, to vam je najveće zadovoljstvo
- što su vam uvek oči gladne
- što ste naglo smršali držeći dijetu, a zatim ste ubrzo dodali kilograme.
Na osnovu zaokruženih odgovora videćete gde grešite kada je reč o odnosu prema hrani. Ako su u pitanju loše navike, usmerićete se ka disciplinovanoj ishrani. Ako se radi o posmatranju hrane kao svojevrsnog leka protiv depresije ili jedinog izvora zadovoljstva, posvetite pažnju rešavanju problema lične prirode.
2. Postavite ciljeve kontrole težine
Usvojite filozofiju vitkosti i gubitka težine držeći se principa da...
- Sve što je brzo to je i kuso.
- Mali koraci u kontroli težine imaju dugotrajniji efekat od velikih koraka. Na primer, ako imate običaj da jedete dve štangle čokolade, na početku programa kontrole težine pojedite samo jednu. Ekstremna odricanja od navika jedenja na početku kontrolisane ishrane nisu korisna.
- Ne stavljajte naglasak na ono što ne smete da jedete, nego na ono što jedete.
Svakodnevno na papiru (u dnevniku) merite navike u ishrani zapisujući šta, kada i koliko jedete tokom dana! Zato što...
- trebalo bi objektivno da saznate šta, koliko i kako jedete i da li je vaš napor isplativ
- iznenadićete se kada uočite činjenicu da je pamćenje uopšte, a posebno ako se odnosi
na ono što se jede tokom dana varljivo („Ne jedem ništa, a dodajem kilažu!”)
- tačno ćete znati vrstu i količinu kalorija koje unosite u telo
- naučno se utvrdilo da osobe koje vode dnevnik, čak u 65 odsto većoj meri gube neželjene kilograme u odnosu na one koji to ne čine
- ključna stvar je da utvrdite gde svesno ili nesvesno grešite u ishrani i na osnovu toga promenite to ponašanje
- možda jedete kao da vas neko juri
- jedete i kad niste gladni
- verovatno tokom obroka „operete” tanjir umesto da posao prepustite mašini za pranje sudova
- možda hranom smirujete napetost
- stalno probate hranu dok je spremate.
3. Šta sve možete da promenite (kada otkrijete u čemu je problem)?
Možete lako da...
- smanjite broj obroka
- jedete isključivo u kuhinji
- popijete čašu vode i sačekate da vas prođe glad
- ograničite se isključivo na hranu koja sadrži male kalorijske vrednosti
- u vreme kada „umirete od gladi” zamenite potrebu za jelom lakom vežbom, šetnjom ili šoljom čaja
- naučite relaksacione vežbe
- žvaćete polako
- aranžirate sto sa malim brojem porcija, ali istom količinom hrane
- kolače i druge poslastice ne držite na vidljivom mestu
- u vreme kada vas „zove stomak” pozovete nekog telefonom
- za vreme jela pojedete razumnu količinu hrane, pa onda, pod uslovom da ste i dalje gladni, sačekate pola sata
- vežbate pola sata dnevno.
4. Proveravajte na tri nedelje rezultate kontrole težine i zdrave ishrane
- Proverite telesnu težinu jedanput u tri nedelje (svakodnevno proveravanje težine nije poželjno, delom i zbog nepouzdanosti vaga koje nisu u stanju da registruju male promene).
- Ako je rezultat vidljiv, nastavite po starom.
- Ako rezultat nije vidljiv, pažljivo analizirajte dnevnik i korigujte ono što je potrebno.
5. Mislite pozitivno zato što...
- Naučno je dokazano da unutrašnji monolog ili jednostavno autosugestija zaista deluju na stav prema okolini. („Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem.”)
- Naučno je dokazano da „samočašćavanje” psihološko ili materijalno za svaki uspešan korak u kontroli težine („izdržao/la si da ne uzmeš slatkiš, nije bilo teško” i dr.) deluje uspešno.
- Naučno je dokazano da optimisti u većem broju nego pesimisti postižu realne ciljeve.
- Naučno je dokazano da su optimisti opušteniji i srećniji u životu.
Rešite se nedoumica
Da biste organizam zadovoljili neophodnim sastojcima, ishrana mora biti raznovrsna. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizacija, dnevni unos namirnica trebalo bi da bude izbalansiran tako da čovek svakog dana unese u organizam 55% ugljenih hidrata, 15% proteina i 30% masti. Kada je o mastima reč, nije preporučljivo da dnevni unos takozvanih loših, odnosno zasićenih masti premašuje 10% od predviđenih 30%. Svaka od komponenti u ishrani značajna je za naše zdravlje.
Proteini, inače glavne komponente enzima, hormona i antitela, neophodni su za izgradnju i obnavljanje tkiva, dok su ugljeni hidrati glavni izvor energije. Masti su energetske rezerve u ljudskom organizmu, oblažu vitalne organe i neophodne su za sintezu hormona i apsorpciju vitamina rastvorljivih u mastima (liposolubilnih vitamina A, D, E, K).
www.stetoskop.info
