Izvor: Politika, 04.Jun.2010, 20:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fiktivni poslovi Železnica i Šinvoza

Smederevo – Hapšenje Milanka Šarančića, bivšeg direktora „Železnica Srbije”, otvorilo je Pandorinu kutiju u vezi sa poslovanjem tog javnog preduzeća, jednog od najvećih gubitaša među korisnicima budžetskih subvencija.

Nabavka vozova zbog koje se Šarančić našao iza rešetaka nije jedini sporan posao srpske železnice. Javnost je samo u poslednjih nekoliko meseci „zatrpana“ podacima o nenamenskom trošenju para na reprezentacije, službena putovanja, fiktivnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslovima i izbegavanju Zakona o javnim nabavkama.

Jedan od poslovnih aranžmana zbog koga su protiv Šarančića podnete krivične prijave jeste „Projekat opravke i modifikacije do 1.000 Eas vagona“. Ovaj posao trebalo je da poboljša vozni park železnice i poveća prihod, kao i da uposli domaće remontere, ali se okončao kao „železnička afera“.

„Politika“ je došla do dokumentacije koja otkriva detalje spornog remonta hiljadu vagona i ekskluzivno otkriva spregu srpske železnice sa remonterima u ovom fiktivnom poslu.

Milanko Šarančić, kao generalni direktor JP „ Železnice Srbije“, potpisao je 31. marta 2005. godine aneks ugovora na 840 miliona dinara sa Dragomirom Čohadžićem, koji je zastupao fabriku železničkih vozila „Želvoz“ iz Smedereva. Ovaj aneks sklopljen je na bazi tipskog ugovora od 3. aprila 2002. godine po kome je „Želvoz” trebalo da opravi teretne vagone za potrebe železnice, a bez preciziranja vrste i količine vagona, kao ni vremena opravke. U pomenutom aneksu železnica je naručilac posla, „Želvoz” izvođač prepravke, a uprkos činjenici da je vrednosno ugovorena popravka hiljadu vagona, aneksom se provlači termin „do 1.000“. Za ovako veliki projekat železnica nije raspisala tender, već odabrala smederevski „Želvoz”, ćerku firmu, bez obzira na njenu nelikvidnost u tom trenutku.

Članom 7 aneksa u projekat se kao nosilac poslovnih aktivnosti uvodi „Šinvoz” iz Zrenjanina, uprkos tome što je ta firma neposredno pre ovog projekta privatizovana i potpuno nelikvidna. „Šinvoz” ima obavezu da obezbedi rezervne delove i materijal, a najveći apsurd je upravo najvrednija nabavka monoblok točkova, i to preko naručioca posla – železnice, na osnovu Protokola o saradnji između ŽS, „Želvoza” i „Šinvoza” od 1. jula 2005. godine.

Da je reč o postojanju sumnje o fiktivnom poslu pokazuju podaci po kojima se angažovanjem „Šinvoza” da monoblok točkove nabavi od železnice, pa joj ponovo fakturiše kroz ukupnu uslugu nabavke, stvara istovremeno i dugovanje i potraživanje „Šinvoza” prema železnici. Samo deset dana od potpisivanja aneksa, potpisan je Ugovor broj 40/2005 između „Želvoza” kao naručioca opravke 1.000 vagona i „Šinvoza” kao nosioca posla, pri čemu se ne zna ko je izvođač radova. Ovim je stvoren potpuni haos u protoku dokumentacije kako bi se prikrio nekontrolisani odliv novca i materijala. Primera radi, za opravku jednih kola ispostavljano je pet faktura, tri za plaćanje, a dve za kompenzaciju polovnim vagonima, pa je za hiljadu vagona trebalo da bude ispostavljeno čak pet hiljada faktura!

Ako se kao primer uzme jedan vagon, tokovima dokumentacije dolazi se do sledeće računice: „Želvoz” je ispostavljao fakturu „Šinvozu” na iznos od 337.735,92 dinara sa PDV-om na ime usluge radne snage. Na tu fakturu „Šinvoz” je dodavao troškove nabavke i sa iskazanim PDV-om vraćao „Želvozu” sa drugom valutom plaćanja na iznos od 1.106.077 dinara koju je potom „Želvoz” ispostavljao železnici na isti iznos. Od tih faktura „Želvoz” je knjižio samo onu koja se odnosila na ostvareni prihod od usluga rada, i to bez poreza na dodatu vrednost. Na taj način nije plaćen PDV, čime je prekršen zakon i oštećen budžet.

Ako se zna da je od 2005. do 2007. godine izvršena opravka samo 434 vagona od predviđenih hiljadu, sa ukupnim troškovima od oko 511 miliona dinara, postavlja se pitanje na ime kojih usluga je železnica „Želvozu” platila dodatne 1,4 milijarde dinara? Ovaj podatak, ni pored brojnih zahteva, ŽS nisu dostavile ni Savetu za borbu protiv korupcije, niti povereniku za informacije.

„Politika” saznaje da je pored gotovinskog plaćanja železnica opravku plaćala i polovnim vagonima koji su bili u daleko boljem stanju od onih koji su popravljani. Iz dokumentacije koju smo dobili jasno se vidi da je za opravku 434 vagona, pored gotovinske uplate od 192 miliona dinara, železnica predala i 149 polovnih Eas vagona kao i 392 polovna ali ispravna vagona serije GAS, što je 107 vagona više nego što je popravljeno.

Olja Milošević

[objavljeno: 04/06/2010]

Nastavak na Politika...