Izvor: RTS, 25.Dec.2010, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Fijatovi" standardi previsoki
Radnici "Zastave" koji nisu prošli testiranje "Fijata" proglašeni su tehnološkim viškom. Iako je država radnicima ponudila socijalni program, otpremnine, prekvalifikacije i jednokratne nadoknade, radnici najavljuju proteste.
Italijanski "Fijat" proglasio je tehnološkim viškom 1.560 "Zastavinih" radnika, koji nisu položili testove. Radni odnos prestaće im 5. januara iduće godine.
Država je ovim radnicima ponudila socijalni program, otpremnine od 300 evra po >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godini staža, prekvalifikacije, stimulativne jednokratne nadoknade.
Međutim, nezadovoljni "Zastavini" metalci od ponedeljka najavljuju proteste, najpre u Kragujevcu, a potom i radikalnije mere.
Zoran Nikolić je radio u "Zastavi" kao ekonomista trideset godina, ali nije zadovoljio "Fijatove" standarde.
Nikolić kaže da su testovi bili opšti i da ne pokazuju stvarno znanje i sposobnosti radnika, jer ekonomista ne može da poznaje mašinstvo, zbog čega su, kako kaže, i rezultati takvi.
U sindikatu tvrde da su radnici ponovo obmanuti, jer im je država obećavala posao sa povećanjem proizvodnje u "Fijatu", a rešenje vide u radnom angažovanju "Zastavinih" metalaca, a ne u otpuštanjima i otpremninama.
"Mislim da bi i ovi ljudi mogli da se iskoriste i da su mogli da se iskoriste sa manje para kroz prekvalifikaciju i edukaciju. Ti ljudi mogu da budu još korisni i "Fijatu" i državi i sami sebi", kaže predsednik sindikata Zoran Mihajlović.
Radnici "Zastave" smatraju da država i Ministarstvo ekonomije imaju socijalnu odgovornost prema njima.
"Ne samo socijalni program već i obuku, prekvalifikaciju u trajanju od 18 meseci i oni će dobiti naknadu za to. Oni će za vreme trajanja obuke probati da sebi izbore bolju startnu poziciju. Napomenuo bih da država nije tu da zapošljava ljude, država je tu da strvori uslove da bi oni mogli da nađu posao", kaže Aleksandar Ljubić iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Stručnjaci smatraju da su radnici u Srbiji, zbog decenijske izolacije, propustili najvažnije promene u svetskoj ekonomiji.
"Plašim se da su se radnici, bez obzira šta urade i kako prođu na testu, nadali toj zadnjoj zaštiti koja se zove država, što je pogrešno", navodi Nikola Makojević sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
