Izvor: Blic, 13.Maj.2010, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fijaker i sanke samo za zaljubljene
Vlasnici čenejskog „Salaša 137“ među prvima u Vojvodini su odlučili da salašarenje pretvore u turistički ugođaj. Na 12 hektara ravničarske crnice, neposredno pre otvaranja objekta za posetioce, počeli da proizvode hranu i domaće vino kojim će oduševiti posetioce. Kuću „na lakat“, sa autentičnom verandom i pokućstvom starim više od 50 godina, pretvorili su u restoran koji je postao nadaleko čuven.
„Salaš 137" jedan je od najpoznatijih objekata u Čeneju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je tridesetak kilometara udaljen od Novog Sada, a nalazi se na starom autoputu za Suboticu. Do njega se dolazi kroz dugačak drvored stoletnih stabala. U dvorištu hladovinu prave ogromni orasi, a iz kuhinje gazdačke kuće šire se opojni mirisi domaćih jela. Unutra su karirani stolnjaci, kaljeve peći, zidovi okrečeni valjkom sa „mustrom", stare komode, klupe i nameštaj iz vremena kada su salaši bili samo stočarska i paorska staništa.
„Salaš 137" više ne podseća na vreme mukotrpnog rada, kada se na njive odlazilo u cik zore, a vraćalo posle zalaska sunca. U njemu se lenstvuje i opušta uz odličnu hranu i kvalitetna vina.
- „Salaš 137" je potvrda da se od paorskog objekta može napraviti idilično odmorište na koje će ljudi dolaziti da pronađu mir, kontakt sa prirodom i uživaju u domaćoj kuhinji. Gostima nudimo i savremene sadržaje kao što su teretana i sauna - kaže Ljubiša Popović, menadžer salaša.
Čitaoci biraju najbolji salaš
Na kraju serije u kojoj predstavljamo salaše Vojvodine, svi tekstovi i fotografije biće objavljeni i na internet izdanju „Blica”. Naši čitaoci će moći da glasaju koji od njih im se najviše dopada, a na osnovu broja glasova poslatih elektronskom poštom na kraju ćemo proglasiti najbolji salaš u Vojvodini.
Mnogi gosti na 137 ne dolaze zbog saune već zbog specijaliteta tradicionalne vojvođanske kuhinje. Teško je savladati kulinarski redosled koji počinje domaćom rakijom, pa rinflajšom od pet sosova, rolovanom teletinom, pa ribićem na kajmaku, salašarskim soteom, punjenim tikvicama, a privodi se kraju carskom pitom, štrudla sa makom i orasima, te bundevarom.
Kompletan ručak, ili večera za dvoje, košta od 2.500 dinara, a litar vina s etiketom „Salaš 137" treba platiti 960 dinara.
Nakon dobre hrane valja prileći, a noćenje sa doručkom u nekoj od 14 soba u alt dojč stilu, za dve osobe, košta 5.400 dinara. Zaljubljeni posle sna često požele vožnju fijakerom ili saonicama. Posle toga „pale" su mnoge prosidbe, a ubrzo i svadbe.
Oni koji vole aktivni odmor na salašu koriste školu jahanja, gađaju lukom i strelom, igraju mini fudbal, odbojku i badminton. Školu jahanja organizuje Društvo „Jastreb" sa 20 konja, a svake godine organizuje Međunarodni preponski turnir.
Na „Salašu 137" osnovan je i „Slow food" pokret, čiji su članovi protivnici brze hrane i haotičnog života. Filozofija članova pokreta je lagano uživanje u dobroj hrani i kvalitetnom piću. A to je upravo i filozofija „Salaša 137".
