Izvor: RTS, 05.Dec.2014, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa je više od političke zajednice
Evropa je više od političke i ekonomske zajednice, ona je dinamični kulturni koncept u kojem se granice brišu, ocenili su učesnici trodnevne "Beogradske debate o Evropi".
Evropska unija, koja je politički i ekonomski koncept, teži ka tome da obuhvati sve dobro što Evropa nudi, istaknuto je na otvaranju trodnevnog skupa, tokom kojeg će učesnici pokušati da odgonetnu odgovore na mnoga pitanja sa kojima se suočava stari kontinent, prenosi Tanjug.
Pisac >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vladimir Arsenijević rekao je da Evropa često izmiče bilo kojoj definiciji, kao i da se često mešaju termini Evopska unija i Evropa.
"Kad bilo ko od nas izgovori reč 'Evropa' to, garantujem, ne podrazumeva totalitet Evrope. Evropa je nešto veće od bilo koje političke ili ekonomske zajednice, predstavlja čitav niz varijanti toga šta znači biti Evopljanin", rekao je Arsenijević.
Govoreći o tome da li Srbija i region pripadaju Evropi, Arsenijević kaže da ne postoji bolji ili lošiji Evopljanin i da niko nema razloga da dokazuje identitet koji je u svojoj suštini kontinentalan.
"Dakle, svi smo mi Evropljani ako se pod Evropom podrazumeva širi i dinamičniji kontinent gde je iz različitih okolnosti došlo do različitih oblika razvoja. A ako pod Evropom podrazumevate mesto gde ćete videti barokne građevine i gde pouzdano u muzejima možete da vidite da se dogodio humanizam, renesansa, onda svakako ne", rekao je Arsenijević.
Direktor "Gete" instituta u Beogradu Matijas Miler Viferig smatra da je Evropska unija, kao i proces proširenja, politički i ekonomski koncept, dok je Evopa nešto mnogo šire - to su ljudi, arhitektura, prostor čije se granice brišu.
"Jedan nemački novinar odlučio je da pešači od Berlina do Moskve, i dok je šetao pitao je ljude 'gde je istok' a oni su mu stalno odgovarali da nastavi da hoda dalje. Tako Evropa nema granice, one se gube", rekao je on.
Na trodnevnoj konferenciji, koja će biti održana u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Centru za kulturnu dekontaminaciju i Ustanovi kulture "Parobrod", debatovaće se o kulturi, umetnosti, ali i politici u Evropi, a učesnici će pokušati da sagledaju poslednjih četvrt veka, godine koje su u Evropi bile izuzetno dramatične.
Neki od učesnika debate su nemačka istoricarka i ekspert za istoriju Jugoslavije Marie-Janine Calic, Srećko Horvat, istoričarka Dubravka Stojanović, pisac Nenad Veličković, hrvatska spisateljica Slavenka Drakulić i drugi.
Nakon slicnih dogadaja u Budimpešti, Bukureštu i Atini, Beogradska debata o Evropi predstavlja peto izdanje "Debate o Evropi" koju su pokrenule Nemacka akademija za jezik i književnost, fondacije S. Fisćer Stiftung i Allianz Kulturstiftung, u saradnji sa Gete Institutom Beograd i Udruženjem Krokodil.
