Izvor: Blic, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Etičnost prema vlasništvu firme
Možda vam spomen etike na radnom mestu zvuči pomalo naivno, pogotovo ako otvorite današnje dnevne novine: prepune su etički kriznih situacija. Govori se o reketu, prevarama, nemaru i otuđivanju.
Korupcija je jedan od najvećih problema vremena u kojem živimo, a velika je verovatnoća da se svako od nas barem jednom susreo s nepotizmom, bilo prilikom traženja posla ili na samom radnom mestu. Ovaj aspekt poslovnog života mnogi smatraju temom koja je rezervisana za privatni život, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne rad. Mnogi se mršte na samo spominjanje ili smatraju da je lična etičnost negativna za efikasno izvršavanje zadanih ciljeva.
Istraživanja sprovedena u svetu govore da zaposleni preuzimaju ponašanje svojih pretpostavljenih. Ako menadžment firme nije etičan, sasvim sigurno nisu niti podređeni. Zanimljivo je da govore i o tome da su ljudi koji osećaju jače izraženu neravnotežu privatnog i poslovnog manje etični od osoba zadovoljnih svojim životom.
Govorimo o aspektu poslovanja koji sve više dobija na važnosti, kako zbog zadovoljstva i motivacije zaposlenih, korporativne kulture u kojoj žive i rade, ali i zbog kupaca ili korisnika usluga vaše firme.
Krenimo zato od „malih", „vaših" stvari: onih koje firma u kojoj radite plaća i koje koristite u svakodnevnom radu. Zapitajte se: Namenski se služite kancelarijskim materijalom, telefonsku liniju ne koristite za privatne pozive ili propagandni materijal firme ne završava u domovima vaše šire porodice? Vozite li službeni automobil samo u dogovorene svrhe? Radite na kompjuteru, ali ne surfujete uzaludno? Koristite li svoju poslovnu mail adresu i za privatne poruke? Održavate opremu firme kao da je vaše vlasništvo? Koristite kompanijsku kreditnu karticu za nedeljni šoping vaše porodice? Da li ste odgovorni za finansije, intelektualno vlasništvo ili podatke o svojoj firmi? Kancelarijska biljka ostaje u kancelariji a ne menja mesto za ugao vašeg balkona?
Neke „stvari" su fizički opipljive, neke su intelektualno vlasništvo firme, poput poslovnih tajni ili poverljivih informacija. Svako ko radi kontroliše neki oblik vlasništva firme! Većina ljudi ne razmišlja o vlasništvu firme do trenutka kada nešto nije izgubljeno, ukradeno ili slomljeno. Upravo je u tome problem: vaša etičnost iskazuje se ne samo u ponašanju prema drugima već i u načinu kako se ponašate prema vlasništvu firme.
A ključ uspeha u ovom području za svaku firmu je razumevanje vlasništva i granica koje postoje za korištenje tim vlasništvom.
U ovom kontekstu, poslodavci bi trebalo da preuzmu odgovornost, izrade etičke kodekse, učine ih dostupnim radnicima, formiraju poverenstva za rešavanje ponašanja prema kodeksu, osiguraju im odgovarajući trening i obvežu ih u ugovorima o radu. Upravo ovo je problem na kojem većina firmi pada na ispitu etičnosti: formalno je sve propisano, zahtevaju se najviši standardi samodiscipline, ali ništa se ne preduzima u smislu dugoročnog rada na treningu zaposlenih i promociji propisanih vrednosti.
Ako poslodavci žele etične zaposlene, moraju i oni sami biti takvi: poštovati prava radnika, tretirati ih s poštovanjem, odgovarajuće nagrađivati. Kao odrasli ljudi, sigurno se sećate šta su vas roditelji učili: ako se igrate s igračkama drugog deteta, pazićete još više na njih nego na svoje. Isto očekujete i od drugih, zar ne?
Izvor: Misliona.hr
