Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Feb.2019, 20:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Epidemiolog Radovanović: Niko iz Batuta ne sme da pisne

Rukovodioci ustanova, direktori ne smeju da pisnu. Neće se oglasiti ni Batut (Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prim. red.), kome je to društvena obaveza, od koga se to očekuje. Institut za javno zdravlje, nekad Centralni higijenski zavod, kako god se zvao, u svojoj istoriji je uvek bio na strani naroda i štitio zdravlje naroda, štitio je to čak i za vreme okupacije. Sada smo u situaciji da niko ne sme da pisne“, kaže poznati epidemiolog, profesor dr Zoran >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Radovanović povodom posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića hematološkom odeljenju Instituta za majku i dete u Beogradu usred epidemije gripa za Radio Slobodna Evropa.

Povodom izjave predsednika države da su oni koji ga kritikuju zbog te posete „lažna elita“ i „društveni talog“, profesor Radovanović kaže: “Ja sam društveni talog, sa svih onih pola miliona ljudi u ovoj zemlji, koje posebno cenim, univerzitetskim profesorima i akademicima.“

Zoran Radovanović je bio redovni profesor epidemiologije na medicinskim fakultetima u Beogradu (do 2000) i Kuvajtu (do 2007), šef katedre i upravnik Instituta za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Objavio je oko 300 naučno-stručnih radova, uključujući tridesetak monografija. Dobitnik je većeg broja priznanja i nagrada za naučni rad (u Srbiji, zemljama bivše Jugoslavije, Čehoslovačkoj, SAD, Kuvajtu, Pakistanu itd.). Bio je recenzent dvostrukog broja međunarodnih naučnih časopisa i urednik jednog od njih.

Bio je konsultant Univerziteta Harvard iz SAD za ispitivanje narodnog (javnog) zdravlja na Bliskom istoku. Sada je predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i član Akademije medicinskih nauka SLD. Poznat je i kao borac protiv antivakcinalnog lobija.

Vi ste jedna od retkih osoba iz struke koja je reagovala javno na ono što se događalo u Institutu za majku i dete prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića usred sezone gripa, kada su posete bile zabranjene.

Prvo, ja sam preventivac. Moja misija je da delujem zdravstveno prosvetno i zdravstveno prosvetiteljski. Kada se suočim sa jednim tako eklatantnim primerom kršenja svih normi, onda je prirodno da spontano reagujem. Upravo to sam i uradio.

Pošto su posete bile zabranjene, očekivalo se da se oni tamo i ne pojave, znači da ne prođu kroz ulaznu kapiju. A ako su već ušli, najmanje verovatno je bilo da zabasaju u strogu izolaciju. Kakve će posledice biti, ostaje da vidimo.

Predsednik je sa tom čitavom bulumentom upao u deo gde se strogo vodi računa o posetama, gde postoji rigorozna kontrola ko ulazi. Tu ulaze samo oni koji pružaju neophodnu pomoć. Kažu da je majka bila sa detetom, ali majka je sve vreme sa detetom. To je malo dete i majka je isto tako u izolaciji, kao dete, ne šetka ona okolo, ne ide po kafićima. Ona je tamo zato što ona sa tim detetom deli istu mikrobiološku floru. To su iste klice kod majke i deteta, ali ne treba neko sa strane da dolazi i da im unosi uzročnike zaraze.

Kakav je inače protokol u takvim odeljenjima i kada nije sezona gripa?

I kad nije sezona gripa, onda vi i ja tamo ne možemo da uđemo. Tamo ulaze samo sestre koje pružaju neophodnu negu i nadležni lekar. To je stroga izolacija. Postoji pravilnik o intrahospitalnim ili bolničkim infekcijama, a posebno postoje uputstva za ta takozvana visoko-rizična odeljenja.

Da li to znači da, osim majke, niko drugi iz porodice ne može da bude tu

Ne. Ni otac, ni brat, ni familija, ni prijatelji, ni školski drugovi...

Kako je onda to moguće? U ekipi, koja je došla zajedno sa predsednikom države, bio je gradonačelnik koji je uvaženi dečji hirurg, bio je ministar zdravlja koji je takođe lekar, bio je upravnik te bolnice, takođe lekar. Osim jednog stidljivog „nemojte ulaziti“, niko nije sprečio da uđe predsednik, pri tom bez maske, nepropisno obučen sa nezakopčanim mantilom, da grli dečaka...

To je samo kraj jednog dosta apsurdnog postupka. To sami pokazuje kakva je linija komandovanja i odlučivanja u zemlji. Činjenica je da, kao što kažete, niko nije smeo da kaže. Ovo su kolege, oni su svesni rizika. Oni su isto tako i partijski rukovodioci, ali znaju da, kada je epidemija gripa, ne sme da se ulazi u zdravstvenu ustanovu, posete su zabranjene za vas, za mene, zabranjene su za Tonija Blera, pa „čak“ i za predsednika države. Sama činjenica da su se o to oglušili, ti zdravstveni radnici koje pominjete, govori mnogo i o situaciji u zemlji.

Rekli ste: „Nisu smeli da reaguju“. Šta je u pitanju, strah za svoj položaj? Zašto jedan ministar ili upravnik klinike ne bi mogao da kaže da nije vreme, ni za posetu, a kamo li za ulazak kod dečaka?

Radovanović: Verovatno je to ta partijska mašinerija - idemo u propagandu, obilazimo, ostalo nije važno, ništa nas se drugo i ne tiče. Međutim, mene zabrinjava mnogo više nešto drugo. Taj doktor koji je spontano viknuo: „Nećemo unutra“, svestan opasnosti, da ne treba ta grupa tako bahato da upada unutra, morao je narednog dana, maltene da kaže, da nije on viknuo, kriknuo, kako hoćete, „nećemo unutra“, nego „izvolite unutra“.

Ceo intervju pročitajte na Radio Slobodna Evropa.

Nastavak na NoviMagazin.rs...