Izvor: Blic, 14.Feb.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronski sistem ne zamenjuje šaltere
BANJALUKA - Elektronski sistem za izdavanje građevinskih dozvola koji je u Banjaluci uveden pre dve godine građanima je ulio lažnu nadu. Do urbanističke saglasnosti i građevinske dozvole oni i dalje dolaze sporo, teško i peške, kao i ranije. Ovaj sistem trebalo je da tu mukotrpnu proceduru kroz koju prolaze graditelji skrati tako što će gradske službe pribavljati neophodne saglasnosti „Vodovoda“, „Elektrokrajine“ i ostalih infrastrukturnih organizacija, ali to u praksi nije zaživelo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Građani dalje od šaltera do šaltera pribavljaju najveći deo neophodne dokumentacije i to traje mesecima.
Softver za praćenje dokumenata proradio je sa nekoliko meseci zakašnjenja, a kako saznaje „EuroBlic", grad dokumente važne za građenje još i razmenjuje sa svim relevantnim preduzećima i institucijama.
Kako ističu u Odeljenju za prostorno uređenje, memorandum o razmeni tih dokumenata potpisali su sa Zavodom za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa RS, „Elektrokrajinom", „Vodovodom" i „Putevima RS", a softver se za izdavanje urbanističkih saglasnosti zvanično koristi od jula 2009.
„Uvođenjem ovog softvera ostvarena je zakonska obaveza pribavljanja saglasnosti nadležnih infrastrukturnih organizacija službenim putem. Potrebno vreme za pribavljanje saglasnosti smanjeno je sa 21 na 14 dana", tvrde u ovom odeljenju.
Među prednostima koje je elektronski sistem doneo, navode i formiranje elektronske arhive i pribavljanje neophodnih saglasnosti nadležnih organizacija elektronskim putem, ali u „Putevima RS" ne „barataju" istim informacijama.
„Potpisali smo taj memorandum sa gradom, ali to ne funkcioniše, jer podrazumeva elektronski pečat i potpis, što se u RS još ne primenjuje, jer to nije zakonski uređeno. Stalno sarađujemo sa gradom i razmenjujemo dokumente, ali se to ne radi elektronski, već to rade poštari i kuriri. Podnosilac zahteva za izdavanje urbanističke saglasnosti po saglasnost dolazi i kod nas", kaže portparolka „Puteva RS" Natalija Kostrešević.
U „Vodovodu", međutim, potvrđuju da na zahteve koje dobiju elektronskim putem saglasnost i daju elektronski, ali ističu da to ne znači da građani ne moraju i lično dolaziti u „Vodovod".
„Taj elektronski sistem strankama samo donekle ubrzava i pojednostavljuje proces dobijanja dokumentacije, ali pošto su to procesi koji podrazumevaju više faza, elektronska saglasnost ne može u potpunosti da zameni direktan kontakt zainteresovane stranke i ’Vodovoda’. Određena dokumenta se i dalje donose na uvid, a kopije nekih ostaju u našoj dokumentaciji", kaže portparolka „Vodovoda" Anđelka Vilendečić.
Kada je sistem predstavljen, „obećavao" je i da će se do dozvole za građenje dolaziti za manje od 60 dana, ali ni to se, potvrđuju u Odeljenju za prostorno uređenje, nije dogodilo. Nedavni izveštaj revizora pokazao je da se urbanistička saglasnost čeka u proseku 4,5 meseca, a građevinska dozvola 2,5 meseca. Kako ističu u Odeljenju, najčešći problemi koji opterećuju postupak izdavanja dozvola su rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, uplata naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i jednokratne rente, postupak revizije projektne dokumentacije i čekanje na saglasnost suseda.
Prvobitno je ovaj elektronski sistem bio namenjen samo za izdavanje urbanističkih dozvola, ali po podacima grada, od polovine 2010. koristi ga i gradski odsek koji je zadužen za izdavanje građevinskih dozvola.
