Izvor: Blic, 29.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Eksplozije ponovo potresaju Ponikve
Eksplozije ponovo potresaju Ponikve
PONIKVE - Iznad piste vojnog aerodroma na Ponikvama juče u jedanaest sati i pet minuta u nebo se digao gusti oblak dima. Delić sekunde kasnije, sa istog mesta odjeknula je eksplozija.
- To vojska uništava rakete. Grdne muke imamo zbog toga - rekli su nam meštani Ponikava.
Dok se dimna pečurka dizala nad aerodromom praveći stub visok stotinak metara, na imanju familije Tadić, udaljenom vazdušnom linijom dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kilometra, skupile se komšije i strepeći čekale kada će ponovo da pukne. Posle sat i po odjeknulo je još tri puta zaredom sa istog mesta. Vazduhom se proneo kiseo miris baruta.
- Od 15. oktobra, kada je na aerodrom u pratnji policije stigao konvoj vojnih kamiona, ovde gruva skoro svaki dan. Vojska ko zna odakle doprema zaostale projektile i ovde ih uništava. Kamioni stižu noću. Čuli smo da su to neeksplodirane NATO rakete koje su padale po Čačku, Nišu, Kraljevu - kaže Vasilije Tadić.
Stanovnici Ponikava kažu da detonacije mogu da budu toliko jake da ljuljaju zidove kuća, koji su već rastreseni tokom NATO bombardovanja.
- Od siline detonacije padaju crepovi i fasade. Plašimo se za štale i ostale drvene objekte. Oslabili su, lako mogu da popuste i sruše se. Zbog raketa koje su ovde padale 1999. ostali smo bez živaca. I običnog metka se plašimo, a kamoli kada grune raketa od 800 kila - govori Radenko Tadić.
Milomir Jokić priča da se juče ujutro popeo na sušaru da okači meso. - Umalo nisam pao sa merdevina kada je puklo - priča Milomir.
Pedesetak žitelja Ponikava početkom novembra organizovano je otišlo pred obližnju kasarnu sa zahtevom da se obustavi uništavanje projektila.
- Predočili smo oficirima svoju muku, a oni nam samo rekli da moraju da unište zaostale bombe, jer je takvo naređenje stiglo odozgo. Napravili su nekoliko dana pauze, a onda je ponovo počelo da odjekuje. Plašimo se radioaktivnosti, ali izgleda da za to nikoga nije briga - jada se Jokić.
Baba Radojka Tadić sa pletivom u rukama tera ovce, al’ pogled ne skida sa bregova iznad piste.
- Kad pukne, zemlja drhti, a kamenje leti u nebo - veli ona.
V. Lojanica
