Izvor: Blic, 18.Maj.2009, 14:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU zove bejbibumere da se vrate na posao

Mnogi iz generacija pedesetih imaju više novca nego što im pripisuju industrija marketinga, mode, luksuza, pa i finansija, kao i mediji

najčešće žrtve diskriminacije na tržištu rada jesu osobe s invaliditetom.



Međutim, diskriminacija starijih osoba veća je od diskriminacije prema rasi, nacionalnosti ili čak polu. S druge strane, starije osobe postale su i te kako zanimljive otkako je Evropa spoznala da mora da iskoristi njihova znanja i iskustva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako želi da održi svoju konkurentnost.

Manjak mladih pokušava se s jedne strane nadoknaditi imigracijom, ali sada Evropljani počinju da shvataju kako i imigranti stare.

U visokim strukturama ujedinjene Evrope došli su na ideju da bi rešenje možda moglo biti nadohvat ruke, među domaćim starijim građanima. Tako je "Galup” dobio zadatak da za Eurobarometar napravi istraživanje. Glavna tema su bili bejbibumeri, generacije koje se, kako ih definiše izveštaj "Galupa” za Eurobarometar, predstavljen početkom maja u Briselu, protežu i u šezdesete godine. Već je bilo poznato da bejbibumeri vrlo teško doživljavaju svoje starenje, ali se sada potencira i da mnogi među njima imaju više novca nego što im priznaje industrija marketinga, mode, luksuza, pa i finansija, kao i mediji. Budući da te generacije sa sobom nose značajnu količinu znanja i iskustva, Evropsku komisiju je zanimalo kakav će biti odnos mladih prema toj "starijoj generaciji” građana.

Analiza nazvana "Međugeneracijska solidarnost” pokazuje da stvari u mnogim zemljama EU ne stoje tako loše. Pored nekih večno važećih istina, a to je da se stari i mladi ne slažu o tome šta je najbolje za društvo, uopšteno govoreći, stari i mladi slažu se bolje nego što se misli.

Samo 14 odsto ispitanih u EU misli da su stariji građani teret za društvo, a među njima su na to pitanje pozitivno odgovorili najčešće stariji od 65 godina. Ovde su ipak primetne razlike. Pa, kako se već mora ostariti, onda je to najbolje učiniti u Skandinaviji, Belgiji, Holandiji ili u mediteranskim zemljama, a najmanje je to preporučljivo u Britaniji ili istočnoj Evropi.

Gotovo niko u Holandiji ili Belgiji ne misli da su stariji teret za društvo, ali u Letoniji to kaže čak 66 odsto ispitanih. Zanimljivo, samo u tri zemlje, Rumuniji, na Kipru i u Grčkoj, anketirani smatraju da bolje posluju kompanije koje zapošljavaju uglavnom mlade ljude. Ostali ispitani smatraju da je najbolje imati generacijsku mešavinu.

Zemlje u kojima prevladava čvrsto mišljenje da bi firme trebalo da imaju zaposlene svih generacija jesu Velika Britanija, Holandija, Austrija, Nemačka, Švedska i Finska.

Prema mišljenjima stručnjaka iz Evropske komisije, izrečenim na prezentaciji istraživanja, Evropa mora da postane svesna da stariji građani više doprinose i da im treba pružiti više mogućnosti.

To se uklapa u deo Lisabonske strategije o iskorišćavanju svih kapaciteta EU za postizanje veće konkurentnosti na globalnom tržištu. Na pitanje hoće li biti manje raspoloživih radnih mesta ako stariji građani produže radni vek, većina je u istraživanju odgovorila da to neće uticati na raspoloživost radnih mesta, a u tome su optimističniji mlađi anketirani.

Nastavak na Blic...