Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Maj.2012, 12:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU spremna da zatvori granice, a Evropljani?

NJUJORK -

Ukoliko Grčka, usled krize oko evra, bude dospela u vanredno stanje EU bi mogla ponovo uvesti granične kontrole, tvrdi bečki dnevnik "Standard", ukazujući da Savet u Briselu i države članice već razmatraju mogućnost najgoreg scenarija.

U EU se na najvišem nivou razmatraju razne mogućnosti, odnosno koje bi posledice krah u Grčkoj mogao imati po bezbednosno stanje u Uniji, piše >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << list i navodi da se u Savetu "već vodi diskusija o tome kako je moguće zatvoriti granice u slučaju uvođenja vanrednog stanja".

Sve države EU, kako navodi list, pripremaju se za ovu mogućnost.

U Briselu nisu želeli da iznose detalje, piše list i dodaje da se strahuje da bi u slučaju haosa u Grčkoj veće svote novca mogle biti ilegalno iznete u inostranstvo i da bi moglo doći do porasta kriminala.

Planovi za hitne slučajeve su "veoma škakljiva stvar", upozoravaju eksperti u Briselu ukazujući na značaj slobodnog tržišta i otvorenih granica. Na drugoj strani, Grčka je u EU trenutno glavna zemlja preko koje ulaze ilegalni migranti.

Formalno zatvaranje granica, kako ukazuje "Standard", ne bi bilo veći problem, za razliku od diskutovanog istupanja Grčke iz evrozone, što nije predviđeno u sporazumima EU.

U Šengenskom sporazumu, međutim, postoje jasna pravila, koja bi omogućila ovakvu meru.

Najpre treba da se utvrdi koji stepen pretnje će se primeniti. Susedne zemlje mogu, u slučaju opasnosti po javnu bezbednost i red, odmah zatvoriti granice, najpre na 30 dana, odnosno ponovo uvesti granične kontrole.

Ta mera, prema sporazumu, kako podseća "Standard", može biti produžena za daljih mesec dana, a potom Savet ministara EU mora da odluči o daljem delovanju.

Evropljani nisu spremni za povratak na nacionalne valute

Iako su Evropljani ubeđeni da zajednička valuta nije dobra za ekonomiju njihovih zemalja, nisu spremni da se vrate na ranije nacionalne valute, zaključak je ankete žitelja osam članica Evropske unije, u kojima živi više od 75 odsto od 500 miliona stanovnika ekonomskog bloka.

Anketa je, kako piše "Njujork Tajms", sprovedena u okviru projekta "Global Atitudes" istraživačkog centra "Pew". Zonu evra predstavljali su Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Grčka, a ostatak EU - Velika Britanija, Poljska i Češka. U svakoj zemlji anketirano je oko 1.000 stanovnika.

Eksperti nisu uspeli da objasne vidljive protivrečnosti u odgovorima respondenata, pretpostavljajući samo da učesnici ankete strahuju od rizika vezanih za izlazak iz zone evra.

"Evropljani shvataju da je odustajanje od evra kao skok u tamu", napomenuo je direktor sektora za međunarodne ekonomske stavove "Pew" Brus Stouks.

Respondenti iz Grčke, koja bi mogla da bude prva zemlja koja je napustila evrozonu, dali su najtipičnije odgovore, smatraju autori ankete. Upravo u Grčkoj veliki broj učesnika tvrdi da je zemlju oslabila evropska ekonomska integracija, ali njeni građani daju najveću podršku članstvu u evrozoni, za šta se izjasnilo 71 odsto anketiranih.

Najnjižu podršku evru dali su Italijani, samo 52 odsto anketiranih se izjasnilo u korist zajedničke valute.

Povoljan uticaj zajedničke valute na privredni razvoj zemlje priznalo je 46 odsto Grka, 30 odsto Italijana i 31 odsto Francuza. U Poljskoj je na to pitanje pozitivan odgovor dalo 48 odsto anketiranih prema 63 odsto 2009. godine, u Češkoj 28 odsto prema 45 procenta u 2009.

Prema rezultatima ankete, Nemačka zaslužuje najveća priznanja, a njena kancelarka Angela Merkel je proglašena za najviše uvažavanog evropskog lidera, bez obzira na njen krajnje oštar stav po pitanju budžetske konsolidacije u Evropi.

Jedino u Grčkoj, čiji su odnosi sa Nemačkom zbog krize naglo pogoršani, politiku Angele Merkel je podržalo samo 14 odsto anketiranih, dok je u ostalim zemljama taj pokazatelj premašio 50 procenata.

U ostalih sedam zemalja Grčka i grčki političari su dobili najmanje poena.

Broj Nemaca koji podržavaju pomoć problematičnim zemljama raste sa produbljivanjem krize, saznaje se iz rezultata ankete - 49 odsto ove godine prema 42 procenta u proleće 2010.

U Francuskoj se međutim zapaža direktno suprotna slika - ove godine mere pomoći podržalo je 44 odsto anketiranih, dok je takvih pre dve godine bilo 53 procenata.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...