Izvor: RTS, 05.Avg.2015, 19:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvadeset godina od "Oluje" slike ne blede
Među prognanima koji su 5. avgusta 1995. godine morali da napuste svoje kuće bila je i Nada Sedlan, samohrana majka, koja je iz okoline Kline pobegla sa četvoro maoletne dece. Uspomene ni danas, 20 godina posle "Oluje", nisu izbledele.
Na dane porodične sreće u Gračacu kod Knina, u kome je porodica Sedlan, živela do "Oluje", Nada se ne rado priseća. Jesen 1994. odnela joj je supruga, koga su sa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << još dvadesetjednim Krajišnikom Hrvati ubili na prvoj liniji fronta. Narednog leta, sa četvoro maloletne dece, od kojih je najstarije imalo 12 godina, Nada je krenula u neizvesnost.
"To je izmoreno, ispaćeno, dva ćebeta, jedno dole, jedno na njih... Da je bilo teško, bilo je. Svega se toga prisetim, ali šta? Najbitnije je da sam njih spasila", priča Nada.
Njena ćerka Dobrila, koja je tada imala osam godina, kaže da se svega seća, da su nekoliko noći spavali na livadi.
Po dolasku u Srbiju, 24 dana su boravili u Nišu, a potom u Beloj Palanci, gde su deca zvršila školu. Ćerke su se u međuvremenu udale i postale majke, a sinovi se nisu oženili.
"Što sam starija to mi je sve teže, svake noći kada legnem slike mi se vraćaju, baš mi je teško", kaže Nadina druga ćerka Daliborka.
Dobrila navodi da im je jedina uspomena iz Hrvatske fotografija koju je majka pokupila na brzinu.
"Stariji brat stalno priča kako bi da se vrati i nas vuče, što smo starije to je teže, ali straha ima, jer su posledice ostale", kaže Daliborka.
Majka Nada i dalje živi u kolektivnom centru u Beloj Palanci. Iako je dočekala unuke, kaže nije to to. Veruje da će doživeti da ponovo ode u rodni Gračac i da posle mnogo godina poseti napušteno imanje i obiđe suprugov grob.
.jpg)
