Izvor: Nezavisne Novine, 13.Sep.2015, 20:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dvadeset godina Daytona iz poljske perspektive

Ne pamtim više dobro detalje atmosfere koja je pratila Daytonski mirovni sporazum 1995. godine.

Predavao sam tada na Varšavskom univerzitetu i pamtim, ponajbolje, opšte raspoloženje olakšanja da se konačno završio nerazumni balkanski košmar. Loše smo se osjećali znajući da hiljadu kilometara od nas ginu ljudi, a djeca ostaju bez roditelja. Nismo se mogli do kraja radovati svojoj slobodi jer je pad komunizma probudio demone koji su obuzeli Jugoslaviju. Sjećam se da je bilo teško >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << razumjeti bilo šta od tih komplikovanih objašnjenja Bosne nakon Daytona i teško je bilo u glavi stvoriti jasnu sliku. Ali to je bilo manje važno. Konačno je završen rat, više se nije pucalo i ljudi su mogli početi normalno živjeti.

Potom su prolazile godine, završio je - barem za nas u Poljskoj - romantični period "demokratske revolucije", nastupilo je normalno stanje i obični svakodnevni život. Postali smo bogatiji, mogli smo putovati po cijelom svijetu, naučili smo vještine unutrašnje političke borbe (možda čak i previše), ispunili naše snove - ušli u Evropsku uniju i NATO. Bosna i Hercegovina je bila van fokusa naše pažnje. A oni koji su pratili dešavanja u svijetu Bosnu su vidjeli kao onaj kamenčić koji stalno smeta u čizmi tokom marša, kako kaže poljska poslovica. Teško se bilo radovati zbog ostvarenja projekta ujedinjene Evrope kad u njemu nije bilo Bosne. Jer Evropa neće biti potpuna sve dok svaka evropska zemlja ne bude mogla koristiti privilegije članstva u evropskoj porodici.

I tako se povećao interes za Bosnu. Naravno, ne prati svaki Poljak vijest o Bosni, niti se u medijima svakodnevno mogu pronaći sadržaji o Bosni. No, na univerzitetima, u redakcijama, u omladinskim političkim krugovima (kojih je sve više u Poljskoj), traže se informacije o Bosni, diskutuje se, traže se odgovori na pitanja o Daytonu, o mogućnostima razvoja, o međuetničkom pomirenju Srba, Bošnjaka i Hrvata.

Među zainteresiranim vlada mišljenje da je zajednička obaveza evropskih društava - ne samo Evropske unije - izgradnja zajedničke evropske kuće, koja mora obuhvatiti cijelu Evropu, koje nema bez Bosne i Hercegovine. Zato je situacija u BiH i njeno političko uređenje pitanje svih u Evropi. Nekoliko godina unazad mogli su se čuti ironični komentari o Daytonu. Ali sada vlada mišljenje da je Dayton bio recept za kraj rata i izlazna strategija za gradnju normalne države. Dayton je neplanski prerastao u zamrznutu formu. A trebao je biti tačka izlaza iz rata. Bosanskohercegovačko društvo mora postići konsenzus, izgraditi državu i administraciju koja poštuje svakog pojedinca. U Poljskoj se često čuje mišljenje da je veliki teret za Bosnu i Hercegovine "etnički paritet", da demokratija ne opstaje na paritetima pri podjeli vlasti i novca nego na toleranciji i opštem dobru. Nije to nikakva preporuka, nikakav zvanični stav, ali oslikava percepciju problema. Možda o tome vrijedi razmisliti. Godišnjica Daytona koja nas očekuje uskoro može biti šansa. Nije lako, ali treba je probati iskoristiti. Svi mi, koji smo na strani Bosne i Hercegovine, na strani njenih ljudi, naroda, držimo fige.

Autor je ambasador Republike Poljske u Bosni i Hercegovini

Nastavak na Nezavisne Novine...