Izvor: Blic, 05.Jun.2014, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duško Kovačević: Veliki roman o Velikom ratu
Sećam se kad je Mihiz rekao, posle čitanja prve knjige u rukopisu, da je srpska literatura dobila jednu od najznačajnijih knjiga, kaže o "Vremenu smrti" Dobrice Ćosića Duško Kovačević.
Na promociji romana govorili su istoričar Predrag Marković. pisac pogovora za novo izdanje Mаrko Krstić, dramski pisac Dušan Kovačević i novinar Veljko Lalić
Posle dve i po decenije čuveni istorijski roman Dobrice Ćosića pred čitaocima je u novom izdanju („Laguna“).
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Veliki rukopis velikog pisca a koji bi se mogao podeliti u dva dela - rekao je Duško Kovačević dodajući:
- Prvi možemo sagledati kao revolucionarni sa svim posledicama pobede i poraza revolucije i drugi, nacionalni, kao posvetu srpskom narodu bez ideoloških predznaka.
Govoreći dalje o pomenutom delu, Kovačević veli:
- Sećam se kad je Mihiz (Borislav Mihajlović Mihiz 1922-1997, prim. aut.) rekao, nakon čitanja prve knjige „Vreme smrti“, koju mu je, kao prijatelju i lektoru, Dobrica dao u rukopisu, da je srpska literatura dobila jednu od najznačajnijih knjiga o Velikom ratu i stradanju Srbije u toj svetskoj tragediji. Za mene je „Vreme smrti“ spomenik nad žrtvama Velikog rata čija nas senka i danas prekriva sa svim posledicama života pod tim nadgrobnim znakom. Veliki roman o Velikom ratu -
Tetralogija
U romanu „Vreme smrti“, podsetimo, Ćosić je prikazao jedno od sudbonosnih razdoblja u istoriji Srbije, od jeseni 1914. do proleća 1916. godine i, po mišljenju mnogih, u tom delu najpotpunije je ostvarena zamisao o romanu kao istoriji zemlje i naroda. U prvom delu Ćosić opisuje prilike u Srbiji posle Cerske bitke i drugu Poćorekovu ofanzivu, u drugom Kolubarsku bitku, u trećem su opisani epidemija tifusa i valjevska bolnica, a u četvrtom delu opisana je velika ofanziva i povlačenje srpske vojske preko Albanije.
kazao je Kovačević i dodao da je za njega lično posebno upečatljivo to kako se knjiga kretala između, s jedne strane, velikih pohvala i, s druge, sumnjičenja da je obnova nacionalizma da bi posle svi došli dotle kakva je to literatura.
Istoričar Predrag Marković je na sinoćnoj promociji u Studentskom kulturnom centru govoreći o knjizi „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića. između ostalog rekao da dobra književnost znatno više utiče na svest ljudi nego istorijske studije.
- Primerice, ko je zbilja bio Rišelje zna nekolicina istoričara a za ‚Tri musketara‘ znaju svi. Postoje tri knjige, tri dela koja su forimirala nacionalnu svest kod Srba. To su junačke pesme, Njegošev ‚Gorski vjenac‘ i ‚Vreme smrti‘ . Ćosićevo delo je nama najbliže. Lično, mogu reći da je uticalo na moj izbor zanimanja, bavljenja istorijom. Mlada generacija našeg vremena ne čita debele knjige. Mislim da ako roman „Vreme smrti“ ne uspe, biće to kraj kulture čitanja - kazao je poznati istoričar i dodao da ovdašnja država nije pokazala interesovanje ni za objaljivanje Ćosićevog velikog dela o Velikom ratu, to je učinio privatni izdavač, niti ima adekvatan, dostojan plan obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, kako to rade druge zemlje.
Svojevremeno ja „Chicago Tribune Book World“ o „Vremenu smrti“ Dobrice Ćosića, između ostalog, pisao da je to „srpski ‘Rat i mir’“, odnosno “delo koje neprocenjivom snagom svedoči gde smo počeli u 20. veku i kako smo ga završili.”
Najčitanije SADA:
