Izvor: RTS, 09.Avg.2009, 09:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dugovi bolnica prevazilaze godišnje budžete
Zdravstvene ustanove u Srbiji duguju tri milijarde dinara. U prva četiri meseca ove godine, propisani su recepti za dva i po miliona kutija lekova više nego u istom periodu 2008. godine. Lekarska komora traži da Zavod obelodani imena doktora koji nesavesno propisuju lekove.
Dugovi zdravstvenih ustanova u Srbiji dostižu tri milijarde dinara a polovinu duga napravilo je 16 ustanova. Uzroci leže u neracionalnom zapošljavanju novih radnika ali i neodgovornom propisivanju recepata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << što je zabeleženo i u Kliničkom centru Srbije.
Direktorka Zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović kaže da, iako nijedan novi radnik ne može biti zaposlen a da ne prođe komisiju za racionalizaciju, ipak se desi u praksi da radnici budu zaposleni.
"Za takve radnike nisu opredeljena sredstava i, ako zdravstvena ustanova ne može da zaradi, eventualno na tržištu, onda ona troši sredstava za druge namene", rekla je Vukajlovićeva.
Dugovi nekih bolnica, za lekove, sanitetski materijal i struju, prevazilaze njihove godišnje budžete za te namene.
Na spisku su Klinički centar Niš, zdravstveni centri u Zrenjaninu, Knjaževcu, Sremskoj Mitrovici i Vrbasu, Dom zdravlja u Grockoj, apoteke u Užicu, Pančevu i Leskovcu.
Samo u Apoteci Pančevo, prošle godine zaposleno je 20 odsto ljudi više nego što je potrebno.
U prva četiri meseca ove godine, propisani su recepti za dva i po miliona kutija lekova više nego u istom periodu 2008. godine.
Lekari pišu recepte na svoje ime
Lekarska komora traži da Zavod obelodani imena doktora koji nesavesno propisuju lekove a ne da se, kako kažu, blate svi. Komora upozorava da to šteti ionako krhkom poverenju na relaciji lekar - pacijent.
Direktorka Lekarske komore Tatjana Radosavljević smatra da problem zahteva jednu dobru analizu.
"Ovakve stvari zahtevaju jednu dobru analizu toga koliko se narod razboleo i koliko su ljudi bolesni jer, niko ne govori da smo sve starija nacija nago se operiše brojkama koje nisu zasnovane u ovom momentu na nekim ozbiljnijim analizama. Ukoliko su zasnovane, mi ćemo se obratiti Fondu za zdravstvo i tražiti imena i prezimena lekara koji su to učinili", kaže Radosavljevićeva.
Neki klinički centri već su upozoreni da pojedini lekari pišu mnogo recepata, i to na svoje ime. Jedan slučaj beleži se i u Kliničkom centru Srbije. Direktor Kliničkog centra Đorđe Bajec kaže da se tačno zna ko sme da piše određene recepte.
"Svaki recept ima svoj broj i tačno se zna ko sme da ih piše, tako da je u tom segmentu sve potpuno dovedeno na svoje mesto. Ta doktorka će morati da vrati pare Fondu za zdravstvo, odnosno budžetu Srbije", rekao je Bajec.
"Ako lekar propiše sam sebi 66 recepata za nekoliko meseci, među kojima ima i skupih lekova za bolesti od kojih ne boluje, postavlja se pitanje zašto ih je i kome propisao, čak i ako ih je propisao nekom konkretnom a na svoje ime, to je, apsolutno, zloupotreba", objasnila je direktorka Zavoda za zdravstveno osiguranje.
Iz Zavoda najavljuju da će predložiti Vladi da se nenamenskom trošenju novca stane na put, tako što se novac ne bi prebacivao toj zdravstvenoj ustanovi, već bi Fond, direktno, plaćao račune.
