Izvor: N1 televizija, 28.Sep.2016, 10:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dualno obrazovanje treba da "oživi" zanatska zanimanja

Naše škole nemaju uslove i laboratorije za praktično osposobljavanje učenika, a dualno obrazovanje podrazumeva praksu u kompanijama, koje nakon toga, sa svoje strane, dobijaju osposobljen i adekvatan kadar, rečeno je u Novom danu.

Od prošle školske godine bravari-zavarivači u Kraljevu, Subotici, Kragujevcu, Mladenovcu i Obrenovcu i električari u Lazarevcu i Novom Sadu "peku" zanat ne samo u školskim radionicama, nego i u fabrikama. Oni su prva generacija dualnog obrazovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << kakvo je "patentirano" u Nemačkoj, a uvedeno i u mnogim drugim državama. Razvijanje dualnog obrazovanja u Srbiji započelo je zahvaljujući Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju, u okviru projekta "Reforma srednjeg stručnog obrazovanja" a sve pod nadzorom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U Srbiji je to tek pilot-projekat, a puna primena ovog programa biće od školske 2016/17. godine.

Šta nam omogućava dualno obrazovanje u Novom danu govorila je Gordana Mijatović, pomoćnica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Mijatovićeva kaže da se radi o modelu srednje-stručnog obrazovanja koji podrazumeva da praktičan deo obuke uglavnom učenici rade u kompanijama, gde će ovladavati veštinama struke, a jedan deo u učionici.

Naše škole nemaju uslove i laboratorije za osposobljavanje učenika, one ne mogu da prate šta se u tehnici i tehnologiji dešava poslednjih godina, jer se sve brzo menja, navodi ona i dodaje da je srednjoškolsko obrazovanje skupo.

Mijatovićeva kaže da u zemljama u kojima je uvedeno dualno obrazovanje to dobro funkcioniše, ali da se radi o jakim privredama. Bez privrede i kompanija nema dualnog obrazovanja, dodaje ona.

Srbija ima mogućnosti, ali ne odmah i ne da kompletno srednje obrazovanje bude dualno, već samo u onim školama koje mogu i imaju kompanije s kojima mogu da naprave takve ugovore, ističe.

Moraju se regulisati određene stvari, kao što je mesto učenika, njegova bezbednost u kompaniji, moraju se obezbediti i mentori, zatim pedagoški način rada sa učenikom mora da pripremi, i sve to moramo uvezati, dodaje.

"Ukoliko ne budemo isprobali neke modele, bojim se da nećemo dobiti kadar. Činjenica je su zanatska zanimanja izumrla u ovom društvu", navodi.

Kako je objasnila, Privredna komora treba da da input kojih zanimanja nema na tržištu rada: "Realno danas dobrih majstora više nemamo... Iz oblasti mašinstva - bravari i zavarivači i električari - za njima ima potrebe. Rade stari i iskusni, a mladi treba da se obuče".

Ceo problem se spušta na lokal, i škole u opštinama koje imaju jake kompanije, i kompanije koje žele da se uključe, mogu da otvore ova odeljenja.

U Nemačkoj se đačka praksa plaća. Na pitanje šta će se desiti kod nas, Mijatovićeva kaže da je to isključivo pitanje kompanija:"Neće sve (kompanije) nuditi neke pogodnosti za učenika, jer možda nemaju mogućnosti, ali možda će davati neke stipendije... Sve je pitanje ugovora učenika, škole, roditelja i kompanije, mi ne možemo da nateramo kompanije na to".

Navodi da su one kompanije koje su učenike prihvatale, do sada su njih na neki način i motivisale.

Kompanijama je u interesu da dobiju, nakon srednje škole, odmah kadar, da ne idu na tržište rada, da ne moraju da obučavaju nove ljude, već imaju one koje su oni već obučili, rekla je govoreći o benefitima koje privrednici imaju od ove vrste obrazovanja.

Nemačka je podržala ovaj projekat svojim donatorskim programom, i radi se o kompanijama koje Nemačka ovde ima, navodi.

"Mi smo na početku, radi se o pet, šest škola, sa po jednim odeljenjem... Prva generacija je završila u Pećincima, i desetak učenika dobilo je posao po završetku školovanja", kaže.

Ukoliko kompanije budu zapošljavale tu decu, to će motivisati i učenike, koji žele da se zaposle posle srednje škole, da biraju i na taj način svoj put, dodaje.

Navela je da će se proces pratiti, da će se raditi evaluacija, za šta će se pobrinuti MInistarstvo prosvete, kako bi se utvrdilo da li ima zapošljavanja, a i Zavod će, kako dodaje, imati svoju ulogu u evolucionom procesu.

Nastavak na N1 televizija...