Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni vrh Srbije u petak u Moskvi
Ministar Velimir Ilić 25. januara u Moskvi potpisuje sporazum o energetskoj saradnji sa Rusijom. – Razgovori o trasi "Južnog toka" i prodaji NIS-a tek slede
Vlada Srbije usvojila je juče tekst sporazuma sa Vladom Ruske Federacije o saradnji Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede i ovlastila ministra Velimira Ilića da 25. januara u Moskvi potpiše sporazum. Na osnovu ovog dokumenta pristupiće se razgovorima o zaključivanju ugovora između Javnog preduzeća „Srbijagas” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „Gasprom eksporta” o izgradnji gasovoda i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i ugovora između Vlade Srbije i „Gaspromnjefta” o prodaji i razvoju Naftne industrije Srbije.
Potpisivanju sporazuma vlada Rusije i Srbije u petak u Moskvi prisustvovaće i predsednik Srbije Boris Tadić, a državnu delegaciju predvodiće premijer Vojislav Koštunica, potvrđeno je sinoć Tanjugu. U delegaciji će biti i ministar energetike Aleksandar Popović, kao i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev potvrdio je odmah posle jučerašnje vanredne sednice vlade da je najavljeno usvajanje sporazuma dobra stvar za Srbiju i Rusiju, ali pre svega za bilateralne odnose dve zemlje. Aleksejev je novinarima na konferenciji potvrdio da sporazum predviđa izgradnju magistralnog gasovoda preko teritorije Srbije i izgradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Ruski ambasador nije precizirao detalje u vezi konkretno ponuđene cene za NIS, ali je istakao da su „predviđena velika ulaganja u modernizaciju NIS-a”.
On je dodao da su neka pitanja ostala otvorena, poput onog da li će gasovod prolaziti kroz Republiku Srpsku i da se ta pitanja razmatraju na nivou eksperata. Aleksejev je rekao da će, zahvaljujući ovom sporazumu i politički uticaj Srbije biti veći u regionu i dodao da očekuje da će on u najskorijoj budućnosti i da se potpiše.
Ruski ambasador nije želeo da komentariše izjave nekih ekonomskih analitičara da je direktna prodaja NIS-a jedan od najlošijih modela prodaje, istakavši da „nije siguran da su analitičari u pravu”.
„Nisam siguran da je reč o kupovini NIS-a ispod cene i izbegavanju tendera. To je želja da se obezbedi energetska sigurnost, jer svaki napredak i ekonomski razvoj nije moguć bez energije”, poručio je Aleksejev.
Na pitanje da li će ishod drugog kruga predsedničkih izbora 3. februara uticati na aranžman s „Gaspromom”, Aleksejev je odgovorio da je „siguran da predsednički izbori neće uticati na ovaj sporazum”.
Iako se proteklih dana ni pojedini članovi Radne grupe nisu slagali da se nacrt sporazuma sa Rusima usvoji takav kakav je, srpska strana je u poslednjem trenutku uspela da napravi izvesne izmene postojećeg dokumenta. Pre svega, data je, kako je rečeno našem listu, potvrda da je reč o magistralnom i tranzitnom gasovodu, kao i da će se zarada od tranzitne takse dogovarati unutar nove srpsko-ruske firme a u kojoj će Rusi imati 51, a Srbija 49 odsto vlasništva. Načelni dogovor je da godišnja zarada od tranzita ne bi trebalo da bude manja od 200 miliona dolara, što će naravno zavisiti i od kapaciteta gasovoda. Uradiće se sve da taj kapacitet umesto predloženih 10 milijardi kubika gasa bude najmanje 20 milijardi, tvrdi izvor iz Radne grupe.
Ono što srpsku stranu u ovom času treba da brine jeste što Rusija još nije predočila trasu kojom će gasovod ići, dakle da li prema Republici Srpskoj, Crnoj Gori ili Hrvatskoj. To će, kako su potvrdili Rusi, pokazati ekonomska Studija izvodljivosti.
Ono što preostaje da se u ovom delu dogovori jeste i da Srbija više ne kupuje gas od preprodavaca, u ovom slučaju „Jugorosgasa” – ćerke firme „Gasproma”, kao što to sada čini, jer je tako gas skuplji, već da se ide na direktnu prodaju i to po beneficiranim cenama kako su ruski pregovarači i najavljivali.
Pošto sporazum bude potpisan u Rusiji, on ide u Skupštinu na izglasavanje gde se očekuje da će, takođe, proći. U slučaju da bude problema i da poslanici u ovom poslu ne vide dobrobit za Srbiju sporazum, bez obzira na Ilićev paraf, pada u vodu.
Ono što u narednim susretima preostaje jeste da se ruska i srpska strana takođe dogovore i po kojoj će se ceni prodati NIS, s obzirom na to da jučerašnja odluka srpske vlade zapravo znači da su Rusi novi vlasnici nacionalnog naftnog giganta. Kolika će se cena dobiti na kraju za NIS i da li će novi vlasnik popustiti pred zahtevom Srbije da se pitanje ekologije i monopola koji NIS danas ima na tržištu reši i pre 2012. godine, ostaje tek da se vidi.
Iako bi Rusima išlo naruku da do 2012. godine zadrže monopol na uvoz derivata i prerađujući svoju naftu snabdevaju srpsko tržište kao i sve one kompanije koje su u međuvremenu ovde došle, Srbija bi da se ta stvar ubrza i da se jedan monopol ne zamenjuje drugim. Međutim, pitanje je čime se novi vlasnik obavezuje da ispuni sve što je predviđeno kupoprodajnim ugovorom, pita ovaj izvor i podseća na „Lukoil” koji je uporno probijao sve rokove da realizuje dogovoreno pošto je kupio „Beopetrol”.
--------------------------------------------------------------------------
O NIS-u već pregovori u Rusiji
Kako „Politika” nezvanično saznaje, juče su na pregovore oko naftnog aranžmana, odnosno većinske prodaje NIS-a, u Rusiju otputovali Dejan Mihajlov, sekretar Vlade Srbije, Branko Radujko, savetnik Borisa Tadića i budući direktor Telekoma, Biserka Jeftimijević,član Radne grupe za pregovore sa Rusima, Srđan Bošnjaković, aktuelni direktor NIS-ai Đorđe Mihajlović,jedan od direktora u NIS-u. Kako se saznaje iz pregovora, oko naftnog aranžmana isključeno je resorno Ministarstvo energetike, koje je inače učestvovalo u pregovorima oko gasa, saznaje „Politika”.
---------------------------------------------------------------------------------
Koštunica: U vladi prevladao konsenzus
Važno je da je u Vladi Srbije prevladao konsenzus o sporazumu sa Rusijom, rekao je juče na konferenciji na novinare premijer Vojislav Koštunica. On je dodao da je razgovarao sa liderom G17plus Mlađanom Dinkićem i da su se ministri iz te stranke izjasnili da bi verzija sporazuma mogla da bude poboljšana. Koštunica je rekao da i on sam smatra da na tome može i treba da se radi.
Jasna Petrović
[objavljeno: 23/01/2008.]
