Izvor: Večernje novosti, 17.Mar.2013, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država postavila 30.000 staratelja za imovinu

OKO 30.000 dece i odraslih u ovom trenutku, u Srbiji, ne mogu sami o sebi da brinu, da raspolažu imovinom, rade, prodaju i kupuju, sklapaju ugovore ili glasaju, jer im je država postavila staratelje. Koliko je ovaj broj velik, najbolje pokazuje poređenje - upravo toliko stanovnika ima Smederevska Palanka bez okolnih sela! Svake godine, sud, posle medicinskog veštačenja ili konsultacija sa centrima za socijalni rad, odredi starateljstvo za oko 4.000 ljudi. Desetak odsto njih promeni i po dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ili više tutora godišnje, a o njima formalno mogu da brinu i u njihovo ime donose odluke srodnici, treća lica, radnici centara za socijalni rad... Broj osoba pod starateljstvom iz godine u godinu sve je veći. Tako je, recimo, u 2007. u ovoj kategoriji bilo 6.071 dete, 6.603 odraslih i 2.762 starih. Samo četiri godine kasnije broj dece raste na 11.025, odraslih na 11.212 i starih na 4.803. Pod starateljstvo se stavlja dete kada je bez roditeljskog staranja, kada su ga roditelji zanemarivali, kada su preminuli ili i sami lišeni poslovne sposobnosti. - Ako dete ima smetnje u razvoju, ono sa 18 godina ne mora dostići i taj mentalni uzrast. Tada dobija produženo roditeljsko pravo. To znači da se roditelj ili onaj ko brine o njemu postavlja za staraoca, i u njegovo ime raspolaže novcem ili nekretninama - kaže Lidija Kozarčanin, iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Kad su u pitanju stari i bolesni, njima sud oduzima poslovnu sposobnost delimično ili trajno, i uz saglasnost centra za socijalni rad postavlja staratelja. U svakoj konkretnoj odluci navodi se koje se sposobnosti oduzimaju. Ako je neko patološki kockar, sud može da mu ostavi radnu sposobnost, ali da mu oduzme mogućnost raspolaganja platom. Ukoliko je neko narkoman ili alkoholičar, moguće je da mu određene sposobnosti budu oduzete, a posle izlečenja vraćene. Iz Zavoda za socijalnu zaštitu upozoravaju da je u poslednje dve-tri decenije bilo mnogo zloupotreba. Ljudi su kupovali veze u zdravstvu i pravosuđu, zahvaljujući kojima je mnogo starih dobilo staratelje, samo da bi ovi došli do njihove imovine.BEZ PRAVA NA REČ PREMA podacima Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, poslovna sposobnost oduzima se olako. Samo u 1,5 odsto slučajeva sud je odbio zahtev za lišenje sposobnosti, a u 87 odsto slučajeva nije čak ni saslušao osobe o čijem je životu odlučivano, već su odluke donošene na osnovu dijagnoza. Po rečima dr Slobodana Simića, šefa Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje Beograd, najčešći psihijatijski razlog za lišavanje poslovne sposobnosti su duševna bolest i zaostalost. - Od duševnih bolesti najčešće su demencije, šizofrene psihoze, teški oblici alkoholizma i bolesti zavisnosti - kaže dr Simić, i objašnjava da se postupak za lišavanje ili vraćanje poslovne sposobnosti ostvaruje pred vanparničnim sudom. Osnovni cilj lišavanja poslovne spobnosti je zaštita interesa obolelih ili zaostalih, ali i njihove okoline. Ako se poboljša stanje pacijenta, organ starateljstva po službenoj dužnosti pokreće postupak kod suda za vraćanje poslovne sposobnosti štićeniku. - Prošle godine sam imao dva slučaja vraćanja poslovne sposobnosti, što znači da se i to događa, ali mnogo ređe. Najpreporučljivija varijanta je delimično lišavanje poslovne sposobnosti, gde određena prava zadržava pacijent, a za pojedina mu pomaže staratelj - zaključuje Simić.

Nastavak na Večernje novosti...