Izvor: RTS, 06.Jul.2013, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društveni nemiri tek počinju?
Protesti poput onih u Brazilu, Egiptu i Turskoj neće nestati, a po mom mišljenju, biće samo još veći, smatra prvi čovek Svetske banke Džim Jong Kim. Trebalo bi da protesti prodrmaju vlade širom sveta i podstaknu ih da svojim građanima obezbede ključne javne servise i stvore mogućnosti, smatra Džim Jong Kim.
Masovni protesti u Brazilu, Egiptu i Turskoj trebalo bi da prodrmaju vlade širom sveta i podstaknu ih da svojim građanima obezbede ključne javne servise i stvore >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mogućnosti, izjavio je predsednik Svetske banke Džim Jong Kim.
Nezadovoljstvo političkom elitom, nedostatak mogućnosti i neispunjena očekivanja u bolji životni standard podstakli su milione ljudi u tim zemljama da izađu na ulice i zahtevaju promene.
"Ovi društveni pokreti neće nestati, a po mom mišljenju, biće samo još veći", rekao je Kim agenciji Rojters.
"Svaka zemlja sveta mora dobro da razmisli da li je efikasna u obezbeđivanju javnih servisa i da li ljudi stvarno imaju mogućnosti. Jer Tviter, Fejsbuk i društvene mreže su postali sve moćnije sredstvo za građansko društvo", istakao je Kim.
Protesti u Brazilu proteklih nedelja uzdrmali su politički establišment, koji je dao brojna obećanja da će poboljšati javne servise i sprovesti konkretne mere kako bi se situacija smirila.
U Turskoj su nemiri počeli krajem maja, kada je policija upotrebila silu nad demonstrantima koji su protestovali zbog plana uništavanja parka u centru Istanbula.
Taj protest je prerastao u masovne demonstracije protiv premijera Redžepa Tajipa Erdogana i njegove vlade.
U međuvremenu, desetine hiljada ljudi učestvovale su u protestima širom Egipta, svrgnuvši islamističkog predsednika Muhameda Mursija.
"Naš stav u Svetskoj banci glasi ovako: Vidite, zbog ovoga je još važnije da zemlje vode dobru makroeknomsku politiku jer kada imate dobru makroekonomsku politiku onda možete da se odbranite od ekonomske krize", objasnio je Kim.
Predsednik Svetske banke je istakao i da je potrebno ozbiljno shvatiti ulaganje u ljudski kapital - zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu, upozorivši i na značaj pitanja nejednakosti prihoda.
