Izvor: Press, 08.Nov.2018, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dosije Palma: Rabadžija, zločinac, političar i tajkun
Dragan Marković Palma rođen je 1960. godine u Končarevu. Završio je srednju školu učenika u privredi. Privatni je preduzetnik i vlasnik kompanije “Palma” koja se bavi transportom i trgovinom. Poseduje televiziju „Palma plus”, kik-boks klub “Palmini tigrovi”, a vodi i fond “Treće dete”. Proglašen je za najboljeg menadžera i preduzetnika Srbije u 1995.godini.
Poslovna biografija >> Pročitaj celu vest na sajtu Press <<
U Palminoj zvaničnoj biografiji navodi se da je poslovnu karijeru započeo pomažući ocu da peče ciglu, da bi kasnije počeo da iznajmljuje šatore za svadbe. Ubrzo Marković kupuje kamion i počinje da se bavi prevozom uglja. U to
m poslu postao je monopolista u snabdevanju sindikata Fabrike kablova, a zatim je ugljem snabdevao i vosjku SRJ.
Palma je na početku svoje poslovne karijere bio najobičniji rabadžija s konjskom zapregom da bi kasnije razvozio ugalj po Jagodini traktorom. Kako je taj isti taljigaš dospeo do mesta prvog čoveka u Jagodini? Poštenim radom? Ne. 1992. godine ambiciozni taljigaš iz Končareva, bez skrupula prema bilo kojoj vrsti krim
inala i korupcije, poslao je gomilu faksova Željku Ražnjatoviću Arkanu, pre nego što se dotični umilostivio da odgovori.
U tim faksovima molio je i preklinjao Arkana da ga uzme u svoju zaštitu i pomogne mu, a da će mu on zauzvrat biti veran i da će raditi sve što Arkan poželi. Tako je i bilo. Palma je Arkanu služio za iživljavanje, lupanje šamara (što sada Palma radi svojim potčinjenim) i širenje droge na teritoriji Jagodine i čitavog pomoravskog okruga.
Svi dileri droge i danas su na slobodi, iako ih jagodinska policija zna sve do jednog, bezbroj puta su hapšeni i puštani na slobodu. I za vreme dok je cvetao biznis sa nakoticima, niko nije mogao da kupi ni jedan jedini gram uglja iz Resavičkih rudnika, a da zaobiđe Palminu firmu. Tako je, uz pomoć mafije, jedan taljigaš postao ekskluzivni isporučilac Fabrici kablova u Jagodini i Vojsci SRJ, po naravno znatno većim cenama od realne. Otuda bogatstvo.
Jedinu senku na vrtoglavi uspon taljigaša bacao je nipodaštavajući odnos Arkana prema njemu, koji ga je tretirao kao slugu i više puta mu i pretio smrću. Na njegovu veliku radost Arkan je ubijen i više ništa mu nije stajalo na putu.
Politička biografija
Ono što su zvanične činjenice je sledeće: U politički život Palma je ušao 1993. godine kada sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Borislavom Pelevićem osniva Stranku srpskog jedinstva, a 1998. postaje potpredsednik stranke. Bio je jedini odbornik SSJ-a u Jagodini posle izbora 1996. godine koje je u tom gradu dobila koalicija Zajedno. Na izborima 2000. godine izabran je za republičkog poslanika sa liste SSJ. U toj stranci ostaje do 2003. godine. Godine 2004. osniva stranku Jedinstvena Srbija, koja osvaja najviše glasova u Jagodini i Pomoravlju. Na parlamentarnim izborima 2007. godine, ušla je u koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije i Novom Srbijom i dobila dva poslanička mesta. Jagodina je 2008. godine dobila status grada, a Marković postaje prvi gradonačelnik. Od 2008. godine bio je poslanik je u Skupštini Srbije, da bi zbog sukoba interesa septembra 2011. podneo ostavku na to mesto.
Nakon održanih izbora 2012. Marković ponovo postaje narodni poslanik, ali i predsednik Skupštine opštine Jagodina.
Ali zaista, kako je taljigaš dogurao do narodnog poslanika koji je izdao Kosovo i Metohiju?
Jagodina je jedno od prvih mesta u Srbiji koje je imalo ozbiljnu opoziciju Slobodanu Miloševiću. Bila je i jedan od prvih gradova u kome je počela lupnjava u šerpe i lonce. Kao što se vidi iz zvanične biografije, koalicija na čelu sa DS-om došla je u Jagodini na vlast još 1996.god. Potpuno nesposobni, skloni korupciji i neradu, za osam godina vlasti u Jagodini nisu uradili ništa. Građani su bili razočarani.
Palma, kao izuzetno ambiciozan čovek, za to vreme učio je i radio. Prvo je angažovao ličnog lektora da ga nauči da govori, jer do tada je bio potpuno nepismen čovek, što i kasnije dokazuje nekim ispadima u javnosti (šire poznat slučaj Betoven). Zatim je, svojom jasnom seljačkom inteligencijom, krenuo da popunjava prazan prostor – ugrožene socijalne grupe.
Zahvaljujući pljačkama u Kolubari, preprodaji uglja i droge, stekao je kapital koji je trebalo pametno uložiti da se uveća. To je i uradio. Pred izbore 2004.godine poklanjao je besplatno osnovne životne namirnice (brašno, šećer i sl.) Romima, ugroženim porodicama na selu i drugim najnižim socijalnim kategorijama. Svoju pobedi na tim izborima je platio. Ali već na sledećim mu se višestruko vratilo. Da bi pristao na koaliciju sa DS-om (SPS-JS-PUPS), njemu lično plaćeno je 10 miliona evra na privatan račun u Crnoj Gori. U međuvremenu, shvatio je da mora da kontroliše te ugrožene kategorije i da svoj opstanak na vlasti osigura za sve vreme vladavine, a ne samo pred izbore. Tako je osmišljen socijalni program i marketing koji će ga pratiti.
Socijalni program, kao što su besplatan prevoz za penzionere na teritoriji čitave opštine, ekskurzije za decu, studente i penzionere, davanja za trudnice i decu i sl. aktivnosti finansiraju se delom iz opštinskog budžeta čiji je deficit sve veći, a delom iz trgovine narkoticima. Privrednicima koji ga podržavaju dodeljuju se poslovi, a oni zauzvrat daju donacije za ZOO vrt, akva park i sve ostalo što je pametnom taljigašu potrebno. Zameri li mu se ko, niti ima niti će ikada imati posao na teritoriji opštine.
Marketing koji prati prevarantski socijalni program, ubedio je sve ljude koji ne žive u Jagodini da je to grad budućnosti. Ko tako misli, samo bi trebalo da pita ljude koji tamo žive šta u Jagodini radi od firmi i kolike su prosečne plate.
Kada Palma bude sišao sa vlasti, tada će stanovnici ovog mesta moći da vide koliko je koštao ovaj socijalni program i u kolikim su dugovima oni i njihova deca.
Privatan život
Zvanično, živi u rodnom Končarevu. Oženjen je, ima dva sina i dvoje unučadi.
Nezvanično, u privatno-poslovnom klubu Tigar, koji se nalazi u okviru kompleksa ZOO vrta, a koga su dosada posetili svi, ali baš svi najviši predstavnici države Srbije, od Borisa Tadića, pa do Tomislava Nikolića, a preko stranih diplomata i ambasadora na čelu sa američkim, odirgavaju se prave pravcate orgije koje običan čovek nije u stanju ni da zamisli.
Solidan broj devojaka koji se finansira iz istih sredstava kao i pomenuti socijalni program, non stop je na raspolaganju kompletnom državnom vrhu Srbije. Neke ucenjene zbog posla, neke zbog droge, neke jer tako žele…
Ove devojke i žene imaju na raspolaganju kreditne kartice i neograničen iznos na njima radi doterivanja i ulepšavanja, ali i za sve ostale sopstvene potrebe. Sve što moraju da urade je da dotrče na svaki poziv i ispunjavaju svaku, pa i najperverzniju želju, kao što je naprimer zabijanje viljuške u njihovo golo telo. Nije u pitanju samo pomenuti klub, jer se orgije sprovode u još nekoliko hotela i motela napravljenih u ovu svrhu, kao što je hotel u blizini ZOO vrta ili hotel na Moravi.
Veliki broj političara iz državnog vrha Srbije je zahvaljujući snimcima iz ovih legla perverzija i nemorala, ucenjen. Između ostalih, i premijer lično.
MISTERIJA OPREME TV BIJELJINA
Prilikom upada Arkanovih paravojnih formacija u Bijeljinu, za vreme rata u Bosni, sa obližnjeg brda nestao je repetitor lokalne televizije a kasnije i kompletna studijska oprema. Ubrzo nakon toga Palma je u Jagodini pokrenuo svoju lokalnu televiziju Palma plus. Koincidencija ili ne,zaključite sami.
MISTERIJA PALMINOG PRSTENA
Dugi niz godina Palma je na levom domalom prstu nosio zlatni prsten.Poreklo tog prstena je nepoznato ali nezvanično kruži priča da mu je taj prsten poklonio lično Arkan koji je prethodno prsten skinuo s prsta Bošnjaka kojeg je Arkan ubio u ratu u Bosni.Kada je u Srbiju stigla Parada ponosa,Palma je požurio da zarad skupljanja jeftinih političkih poena, pre svih, osudi taj skup ali tada je,verovatno na nečiji savet,skinuo prsten s leve ruke. Nakon toga,volšebno su sa interneta nestale sve Palmine fotografije na kojima se vidi zlatni prsten na domalom prstu leve ruke.
SLUČAJ PANTIĆ
U Palati pravde Palma je obavio poligrafsko ispitivanje u vezi sa slučajem ubistva jagodinskog novinara Milana Pantića.Palmu su određeni krugovi sumnjičili za naručivanje ubistva novinara Večenjih novosti koji je pisao o kriminalu i korupciji u Jagodini.Test je navodno pokazao da Marković nema „nikakvih direktnih niti indirektnih saznanja“ o zločinu i samim tim ne može biti doveden u vezu sa njim.
SLUČAJ KOLUBARA
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma jedan je od trojice najvećih ekstraprofitera na prodaji uglja iz Kolubare i Kostolca, navodi se u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.
U izveštaju se navodi da je firma Palma iz Jagodine, koja se vodi na sina najpoznatijeg jagodinskog političara godinama kupovala ugalj iz Kostolca i Kolubare po povlašćenim cenama, a onda ga prodavala građanima i drugim firmama čak i po tri puta većoj ceni.
Komisija konstatuje da je time Markovićeva firma stekla ekstraprofit.
Osim Markovićeve firme, Komisija za zaštitu konkurencije navodi i još dve firme kao ekstraprofitere na prodaji uglja iz Kolubare i Kostolca – to su Ineks Morava iz Gadižinog Hana i Purda iz Sombora.
Prema navodima Komisije, Markovićeva firma prodavala je ugalj iz Kostolca po 224 odsto višoj ceni od nabavne.
Dragan Marković Palma da informacije koje je objavila Komisija za zaštitu konkurencije koje ga optužuju za ekstraprofit – nisu tačne.
„To su gluposti. Niti sam privilegovan kupac, niti sam prodavao ugalj po toliko višim cenama. Regularno smo izlazili na tender koji postoji već četiri godine. Imamo stovarište, vagu, utovarivač. Ispunjavamo sve uslove“, rekao je Marković.
On dodaje da je u 2010. tonu uglja kupovao po 2.200 dinara a prodavao po 4.800. U 2012. ugalj je kupovao po 2.995, a prodavao po 5.300 dinara.
„Komisija je od mene tražila podatke, ali im nisam dao tako da nemaju papire o mojoj firmi“, kaže on.
Jagodina: čudno mesto za još čudnije biljke
U Jagodini mogu da posluju jedino oni koji su u milosti vladajuće ekipe koju većgodinama predvodi Dragan Marković Palma. Neki će reći i da to nije vladajuća, većkriminalna ekipa
Nekada su Palma i njegovi saradnici krali na veliko i otimali cele fabrike. Sada je stigla kriza, nema se više kao nekada, pa se otima na malo. Važno je otimati, nebitno je koliko.
Novinar Milan Pantić bio je jedan od retkih koji su smeli da otvoreno pišu o jagodinskim problemima. Posle njegovog, do danas nerasvetljenog ubistva, u Jagodini je naizgled sve u najboljem redu. Poslednji slučaj na kojem je pokojni Pantić radio bila je pljačka nekada nadaleko poznate jagodinske pivare. Tadašnji direktor pivare bio je blizak Palmin saradnik, a u pljačkaški koloplet javnost je svrstavala i Radmila Bogdanovića, Miodraga Nikolića Femana, tadašnjeg značajnog finansijera DS-a, kao i Žiku Trifunovića, načelnika policije.
Palma je karijeru započeo još devedesetih godina prošlog veka, kada je zahvaljujući svojoj bliskosti sa Borislavom Pelevićem, a preko njega i sa Arkanom, otpočeo trgovinu ugljem na veliko. Kako je utvrđeno pred tadašnjim Anketnim odborom Savezne skupštine, Palma je za bagatelu otkupljivao celokupnu proizvodnju uglja pojedinih kopova, da bi taj isti ugalj zatim po višestruko višoj ceni prodavao krajnjim kupcima. Jedna od njegovih redovnih mušterija bila je i Vojska Jugoslavije, iako je VJ kao veliki kupac mogla ugalj da kupuje bez posrednika, direktno od rudnika.
Pošto je u ovu oblast delimično zaveden red, Palma je krenuo u pljačkanje u sopstvenom zabranu. Fabrika Resava iz Jagodine privatizovana je 2000. na taj način što je privatno preduzeće BCM otkupilo sve dugove ovog preduzeća, tada u stečajnom postupku. Pošto su na ovaj način isplaćeni svi poverioci, moglo je da se krene u proizvodnju. Nađeni su strani partneri, novi vlasnik je investirao u nabavku opreme i repromaterijala, a onda se isprečio Palma.
Vlasnik BCM-a Milisav Marković Buca nije hteo lokalnim oligarsima da plaća reket, pa je usledila neviđena pljačka njegovih preduzeća. Iako je poravnanjem završen stečajni postupak nad Resavom, opštinski sud dozvoljava naknadna prijavljivanja navodnih poverilaca koji se nisu pominjali za vreme stečaja, pa tako dolazi do pražnjenja računa ovog preduzeća.
U isto vreme opštinsko rukovodstvo vodi pravu kampanju protiv novog vlasnika Resave, tvrdeći da je preduzeće kupio daleko ispod njegove nominalne vrednosti. Da bi potkrepili ove svoje optužbe, opštinski mafijaši naručuju i reviziju procene vrednosti firme od jednog privatnog preduzeća, i za ovaj potpuno nepotreban posao plaćaju 250.000 tadašnjih dinara iz opštinskog budžeta.
Na ovaj način nahuškani radnici započinju štrajk i blokiraju rad svoje fabrike, a izmišljeni poverioci, pošto su ispraznili sve račune Resave, počinju sa zaplenom mašina i magacinske robe. Konačan rezultat: danas su svi nekadašnji radnici ove nekada uspešne firme na birou rada, a u fabrici nema ničega, čak ni instalacija koje je neko počupao i odneo. Preko sedam hiljada kvadrata poslovnog prostora nadomak centra Jagodine jedina je imovina kojomResava još raspolaže.
U trenutku izbijanja orkestriranog štrajka, da napomenemo, Resava je imala ugovore sa inopartnerima u vrednosti od nekoliko miliona dolara, koji nikada nisu mogli da budu realizovani zahvaljujući radničkoj pobuni i sudskim marifetlucima sa navodnim poveriocima.
Neposlušnom Buci nedavno je, opet zahvaljujući sprezi opštinske vlasti, mafije i pravosuđa, otet i stan pored lokala Irski pab. Bucin advokat tražio je donošenje privremene mere kojom bi se zabranilo uzurpatoru, preduzeću X Trade, da raspolaže spornim stanom do okončanja glavnog postupka. Sudija Gorica Milošević iz Osnovnog suda u Jagodini odbila je da donese traženo rešenje tvrdeći da nije konačno utvrđeno ko je vlasnik spornog prostora. Dakle, po sudiji, onaj ko je trenutno u tim prostorijama može da radi šta hoće, iako nije utvrđeno da on na tako nešto ima pravo. Zemlja Srbija.
Opklada
Krajem 2002. Milisav Marković Buca odlazi u kabinet Dragana Markovića Palme kako bi pokušao da nađe rešenje za krizu nastalu u Resavi. U tom razgovoru Palma mu nedvosmisleno stavlja do znanja da je jedini put za uspešno poslovanje u Jagodini bliska saradnja sa njim.
Na rastanku Palma sa gomile vizitkarti koje su stajale na njegovom stolu nasumice uzima jednu i daje je Buci. Palmine vizitkarte su u obliku malih knjižica u kojima je na svakoj strani po jedna od njegovih funkcija sa pripadujućim logom i brojevima telefona.
Po izlasku iz kabineta Buca otkriva da je odmah na početnim stranama pomenute knjižice rukom ispisan tekst:
„Opklada Đinđić neće biti kad za (nečitko). Opklada odelo Pionir“. Tu je i datum 9.11.
Nekoliko meseci kasnije Zoran Đinđić je ubijen, a do danas se niko od zvaničnika nije zainteresovao da istraži sa kim su to Palma ili neki njegov najbliži saradnik sklapali opkladu o dužini roka trajanja tadašnjeg premijera.
.jpg)
