Izvor: Politika, 27.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktrinarno Kosovo i stvarno Kosovo
Nema nikakve sumnje da je posle 17. februara 2008. pitanje statusa Kosova i Metohije zaista postalo svetsko pitanje. Međutim, imamo li u vidu da je pitanje statusa Kosova i Metohije zapravo pitanje statusa Srbije, onda sledi da je posle 17. februara 2008. pitanje statusa Srbije nedvosmisleno potvrđeno kao svetsko pitanje. Akteri svetskih poslova širom sveta – lokalni, regionalni i globalni – dovedeni su u situaciju da se jasno i nedvosmisleno odrede prema statusu Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Nastojanja da se problem statusa Srbije učini nevidljivim upotrebom ideološke doktrine o KiM kao sui generis slučaju koji, kao takav, nema i ne može imati nikakav uticaj ni na koga u svetu, čak ni na samu Srbiju, nisu dala očekivani rezultat. Na današnji dan, ilegalnu unilaterarnu deklaraciju o nezavisnosti, kao akt agresije kojim se apsolutno protivpravno i nasilno rasparčava Srbija kao suverena državačlanica OUN, priznalo je, voljno ili pod pritiskom, 36 zemalja. Iako su među tim zemljama i takvi uticajni akteri svetskih poslova kao što su SAD – koje su kroz politiku svoje dve administracije, one prošle i ove aktuelne, glavni nosilac i mentor projekta „nezavisno Kosovo” – zatim Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka i Francuska, takođe i Italija, ipak je jasno da pretežan deo čovečanstva, onih preko 150 zemalja članica UN, nije našao za shodno da protivpravnu secesiju od 17. februara 2008. prizna kao legitimnu i legalnu.
Uostalom, doktrina „Kosovski slučaj je jedinstven i neće uticati na druge situacije u svetu”, dovedena je ovih dana u pitanje čak i u samom Vašingtonu. Naime, 17. aprila 2008, pred Komisijom SAD za bezbednost i saradnju u Evropi, o temi „Jermenija posle izbora”, svedočio je i Metju Briz, zamenik pomoćnika za evropske i evroazijske poslove državnogsekretara Kondolize Rajs.
Govoreći o krizi oko Nagorno Karabaha, Briz je, pored ostalog, rekao da posrednici, među kojima je i on, nastoje da se u Nagorno Karabahu postigne „kompromis između legalnog principa teritorijalnog integriteta država i političkog principa samoopredeljenja naroda... koji su sadržani u Helsinškom završnom aktu”. Zatim je precizirao: „U tom svetlu smo razmišljali o Kosovu, ali naši donosioci konačne odluke su, bez obzira na to, odlučili da nastave sa Kosovom onako kako su uradili, znajući da će to da nam stvori teškoće u slučaju Nagorno Karabaha, a, takođe, i u sukobima u Abhaziji i Južnoj Osetiji, u Gruziji”. Zaključio je: „Život je postao komplikovaniji zbog ishoda na Kosovu...”
Primena doktrine o jedinstvenom Kosovukoja neće uticati na druge situacije u svetu, zaista je zakomplikovala život. U prvom redu zbog toga što je problem Kosova iMetohije ideološki izolovan od stvarnog sveta, što je kao takav ideološki redefinisan u virtuelni surogat stvarnosti i, najzad, što je kao surogat stvarnosti potpuno „oslobođen” svih činjenica i izmešten iz prostora logike i racionalnog rasuđivanja modernog vremena u prostor srednjovekovne sholastičke kazuistike, gde puka vera i slepo verovanje igraju presudnu ulogu. Jer, samo srednjovekovna sholastička kazuistika podržava doktrinu da je „kosovski slučaj jedinstven” i da „neće uticati na druge situacije u svetu”, kao što podržava i praktične posledice primene ove doktrine na terenu.
Da podsetim, istovremeno funkcionisanje Unmika, NATO-a, odnosno Kfora, tzv. međunarodnog predstavnika koji zastupa samoproglašenu tzv. međunarodnu upravljačku grupu, misije Euleks koja nema pravno utemeljenje, ilegalno uspostavljenih institucija tzv. nezavisnog Kosova, može se predstaviti kao koherentna, legalna i legitimna struktura – samo unutar srednjovekovne sholastičke kazuistike, dakle samo izvan prostora logike i racionalnog rasuđivanja modernog vremena. Zato je doktrinarna interpretacija stanja na Kosovu iMetohiji u tako dramatičnom raskoraku sa stanjem stvarnih činjenica života.
Doktrinarno Kosovo i stvarno Kosovo jesu dva radikalno različita sveta – virtuelni svet jeftinih obmana političke propagande i ideološkog voluntarizma, na jednoj strani, i kompleksni svet činjenica i njihovih međusobnih relacija, na drugoj. Brojne su posledice uspostavljanja ove spektakularno dramatične dihotomije između doktrinarnog Kosova i stvarnog Kosova.
Da pomenem onu posledicu koja se najviše i najbolje vidi, a to je činjenica da su svi akteri svetskih poslova sada zarobljeni raspravama o virtuelnom Kosovu koje se vode u nestvarnom doktrinarnom prostoru srednjovekovne sholastičke kazuistike. To jeput koji nikuda ne vodi.
Problem o kome je reč može se, naime, razrešiti samo kroz raspravu o stvarnom Kosovu, što znači samo unutar prostora logike i racionalnog rasuđivanja modernog vremena, gde odlučujuću reč ima sila argumenata, a ne argumenti sile.
Srbija i ovo ministarstvo zalažu se za takav pristup. Sve što radimo usmereno je na rehabilitaciju činjenica, logike, racionalnog rasuđivanja i stvarnog rešavanja problema stvarnog Kosova. Ovo je filozofska i praktično politička pozicija Srbije i ovog ministarstva. Uveren sam da će problem stvarnog Kosova uskoro zaista doći na dnevni red.
(Uvodna reč na sastanku predstavnika Ministarstva za KiM sa delegacijom Parlamentarne skupštine NATO, 22. aprila 2008. u Beogradu. Delegacija PS NATO boravila je u Beogradu u sklopu pripreme izveštaja „Kosovo i budućnost bezbednosti na Balkanu” i izveštaja „Operacije NATO-a” koji će biti razmatrani na majskom zasedanju PS NATO, u Berlinu)
pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju
Ljubomir Kljakić
[objavljeno: 28/04/2008.]
