Izvor: B92, 05.Jun.2014, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrica Ćosić - istina o Golom otoku
Nedeljnik u najnovijem broju prenosi ekskluzivno svedočenje Dobrice Ćosića o Golom otoku, kao i neverovatno svedočenje o odnosu Miroslava Krleže i četničkog ideologa i negovog kuma Dragiše Vasića.
Zaostavština Dobrice Ćosića koju je više od deset godina beležio i snimao kamerom njegov prijatelj Slobodan Gavrilović izazvala je pravi zemljotres u regionu, s obzirom na to da je ovo prvi put da se arhiv i tajne jednog tako važnog čoveka otvore odmah posle njegove smrti, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a da se ne čeka kako to nalaže arhivska građa, 20 ili 50 godina.
Uz odobrenje Nedeljnika prenosimo kraće delove
"Uprava mi da Ranka Balondu, on je bosanski udbovac, bio je pomoćnik upravnika, da me prati. U zaranke mi krenemo. On me vodi ka logoru. Vodi me da mi pokaže ostrvo, njihove barake, gde oni i kako žive. Idemo putem, ljudi tucaju kamen i prave put. Rade, tucaju maljem kamen, vrlo ozbiljni ljudi. Ja kažem:
- Zdravo, drugovi.
Oni ćute. Ja se seknem: zašto ovi ljudi meni ne odgovaraju? Pođem dalje, druga grupa isto:
- Zdravo, drugovi.
Oni ćute. Okrenem se Ranku Balondi:
- Šta ovo znači? Zašto ovi ljudi mene ne otpozdravljaju?
- Oni nisu dostojni da tebi otpozdravljaju.
- Kako nisu dostojni?
- Oni su izdajnici, oni su neprijatelji, oni su agenti. Nemaju oni moralno pravo da tebi otpozdrave.
- Vrati me nazad u upravu. Ja ne mogu dalje da idem i da prolazim pored ljudi koji neće da mi odgovore na pozdrav.
Počinjem da sumnjam da je tu nešto duboko bolesno, opasno, svirepo, a već sam čitao te logore Sibirske, priče o Staljinovim logorima pa sad mislim nije valjda ovo kopija Staljinovog logora.
Odem u Trstenik, tražim Đilasa, prvo njemu da kažem. Dobijem obaveštenje da je on u Niškoj Banji. Letuje sa Vlahovićem i Dedijerom. Sednem na voz i odem u Nišku Banju. Oni u Cvetkovićevoj vili zaseli.
- Šta je bilo Dobrice, što si se vratio - pita me Milovan?
- Drugovi, ja sam tamo video ljudski pakao!
- Kakav pakao!?
- Pravi ljudski pakao!
Ispričam šta sam sve video. Odjednom Veljko Vlahović kaže:
- Ti Dobrice, ne razumeš dijalektiku klasne borbe.
A Dedijer, cinik kaže:
- Šta si očekivao, da ćemo da ih odvedemo u Opatiju, pa ćemo da ih hranimo mlekom i mileramom. Oni su neprijatelji, ruše Jugoslaviju.
Đilas šeta, ćuti i odjednom nestade.
Dedijer samo što me ne bije, a čuveni pedagog i humanist Veljko Vlahović mi drži teoriju o dijalektici klasne borbe.
Vrati se Đilas i kaže:
- Dobrice, sutra u pola dva da se javiš Rankoviću i kaži Marku sve što si nama ispričao.
Dođem u pola dva kod Rankovića.
- Šta je Dobrice, što si se vratio?
- Druže Marko, to nije radni logor, to je mučilište, to je ubijanje ljudskih duša. Bolje da osnujete preki sud, možete i mene da stavite u taj sud, pa ko je izdajnik da ga sudimo kao izdajnika, ali to mučenje ljudi, to nije ljudski, ni komunistički.
Ranković ustaje, otvara vrata i kaže:
- Bevc, dođi ovamo.
Bili su kabinet do kabineta. Dolazi Bevc i Marko kaže:
- Pričaj Dobrice.
Ja im ispričam taj užas.
Kardelj u sred te priče kaže:
- Marko, pa ja sam sumnjao da je tamo neka pizdarija.
On, koji inače, ne zna srpski, izgovori tu reč, da je to pizdarija.
Šta se sve kasnije odigralo i kako je zatvoren logor pročitajte u najnovijem broju Nedeljnika...
.jpg)
